ЗАБОРАВЉЕНИ – МОШТАНИЦА

Административне границе су се често мењале у Србији. Ваљда тако треба да буде.

Некада су под ћупријском влашћу била многа села која данас припадају Параћину, Деспотовцу, Свилајнцу или Јагодини. Исто тако су нека данашња ћупријска села припадала судседним општинама.

Постојала су и села којих више нема. Највише је у сећању село Жировница. Ћуприја је управо настала спајањем оближњих села Жировница, Мућава и Мрчевац.

Нека села су, као Сење, Јовац, Супска, Глоговац…., настала спајањем Доњег и Горњег Сења или Доњег и Горњег Јовца, односно Доње и Горње Супске или Горењег и Доњег Глоговца…

Поједина насеља попут Андровица, Миросава, Мућава, Чимари, Моштаница… избледела су из сећања.

 

За Цариградски друм сви су чули и већина људи верује да је траса Цариградског друма ишла данашим путем од Јагодине, преко Ћуприје до Параћина. У стварности Цариградски друм је ишао од цариграда према Нишу, а онда ка Ражњу и Параћину поред Лебине и Текије. Од Параћина до Ћуприје пут је ишао приближно као и данашњи пут. Међутим, у Ћуприји се Цариградски друм рачвао на три правца.

Забележено је да је један крак Цариградског друма од Ћуприје ишао на исток до насеља Миросава, Чимари и Моштаница, а затим преко Великог Поповића, Медвеђе и Седлара до Свилајнца и даље ка Смедереву и Београду.

Други крак је од Ћуприје био усмерен на север према данашњем селу Супска (пре осам хиљада година ту се налазило насеље Стублина), па даље ка Медвеђи и Свилајнцу.

Трећи крак је од Ћуприје ишао ка Јагодини и даље ка Баточини, данашњој Смедеревској Паланци, па према Врчину и Београду.

Дакле, погрешно је сматрати да је Цариградски друм од Јагодине ишао ка Крагујевцу, Тополи, па према Београду.

Тек средином деветнаестог века почела је изградња правих путева у Србији, са туцаничком подлогом, шанчевима за воду и дрвеним мостовима преко јаруга, потока и река.

Да није било Цариградског друма којим су се кретали разни европски путописци, не би остала забележена имена многих насеља у Србији. Наравно, неизбежно сведочење су и пореске књиге Турака и Аустроугара, па касније и Србије.

О селу Моштаница скоро да и нема података.

Данас се зна да постоји поток са именом Моштаница, који пролази кроз село Крушар и разлива се у поље на десној обали Велике Мораве.

Према првој правој војној карти, коју су за потребе Србије направили Аустроугари, евидентиране су куће на месту у чијој се близини налази данашња црква у селу Крушар. А тада су куће у Крушару биле ближе реци Великој Морави.

Пут од Моштанице је ишао према селу Дражмировац, а не према селу Глоговац, као данас. У близини Моштанице налазило се и насеље Чимари.

Много касније је дошло до изградње кућа у селу Крушар, па је тако настало и спајање са насељем Моштаница.

На данашњим војним картама нема више Моштанице.

Било би добро да остану забележени подаци о сада заборављеним српским насељима на подручју општине Ћуприја. Неспорно је да римско каструм Хореум Марги треба истраживати, али због тога је још већа потреба да се истражује и српско порекло.