ЦИНЦАРСКО „УЈЕДИЊЕЊЕ“

 

Административне границе Србије су се често мењале у последња три века. Ваљда тако треба да буде. Ћуприја је била и погранично место када је постојала аустроугарска власт, па турска власт, па бугарска окупациона власт…

Ћуприја је као гарнизоно место постала административни центар. Ту је била прва касарна, суд, робијашница… Зато је Ћуприја имала више трговачких радњи и кафана, него остале вароши.

Можда је то био и највећи разлог да се у Ћуприју населе и припадници Цинцарског народа који није имао своју државу.

Тодор Леву Поповић (1874-1939), иако се родио у свештеничкој породици (отуд презиме Поповић), бавио се трговином ракијом и вином, па није чудно што је у Ћуприји 1922. године купио и кафану „Уједињење“ од Слободана Љ. Стојковића, који је ову кафану наследио од свог деде Тодора Стојковића 1920. године.

Ujedinjenje promena vlasnika 1922
Промена власника 1922. године

 

2 син Тодор Леву Поповић

Вредност ондашњих 140.000 динара није била мала, иако је зграда била плански саграђена од тврдог материјала и имала је подрум и поткровље. Положај зграде у центру Ћуприје, у улици Краља Петра, у непосредној близини пијаце, обећавао је новом власнику успешан рад кафане.

Ujedinjenje izgled iz carsije

Ujedinjenje sa zadnje strane

Ujedinjenje presek osnove prizemlja

Велика сала у приземљу кафане „Уједињење“ била је погодна за приказивање филмова. Тако је баш ту настао и први биоскоп у Ћуприји. Војислав Станковић, звани Воја Славуј, обезбедио је пројектор за приказивање немих филмова.

Десетак година касније, када је након реновирања кафана „Уједињење“ већ имала статус најугледнијег хотела, тон биоскоп је заменио стару и превазиђену опрему. Свечана премијера првог тонског филма је одржана 13. јула 1933. године. Цена улазница у првом реду столова је била 8 динара, друга места 5 динара, а седење на клупама се плаћало 3 динара.

Bioskop Ujedinenje Cuprija
Најава филма
Ujedinjenje bioskop
Најава филма

Управљање хотелом и биоскопом вршили су Тодорови синови Душан и Ванђел .

 

Филмови су добијани у специјалним кутијама поштом из Београда.

Ђаци су могли да гледају филмове само уз дозволу шклских власти, а деца су морала да буду у пратњи родитеља.

Представе су одржаване три пута дневно, од 14.00 сати, 17.00 сати и од 20.30 сати.

Немачка окупациона власт је 1941. године пренела кино пројектор у биоскоп „Занатски дом“.

Хотел „Уједињење“ је године 1947. национализован, а 1960. године зграда је порушена да би уступила место вишеспратници у чијем приземљу се сада налази самопослуга „ИДЕА“.

Nekada Dom JNA
Ћуприја, главна улица
UJEDINJENJE sruseno Cuprija
Крај „УЈЕДИЊЕЊА“

Тодор Леву је умро 1939. године. Иза њега су остали синови Ванђел, Душан и Миодраг и кћери Воислава и Вукосава.

О ћупријској цинцарској породици Поповић, као и о другим цинцарским породицама у Великом Поморављу, неком другом приликом.

Аутор: Душан Стаменковић

2 thoughts on “ЦИНЦАРСКО „УЈЕДИЊЕЊЕ“

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: