ЋУПРИЈСКА ВАКЦИНАЦИЈА

Отегао се дугачак ред у градском парку поред Велике Мораве. Гледам и размишљам шта ли се то бесплатно дели на ушћу Раванице. Можда се људи пријављују за учешће на Цревцаријади која је заказана за који дан? Ма, зашто би онда у реду биле и мајке са малом децом. Откуд деца да се такмиче у справљању цревца на жару?

Када се поред неке пијачне тезге окупи мноштво купаца, онда то указује да се за мале паре продаје нешто квалитетно. Вероватно је у парку поред реке некаква промоција, деле се у рекламне сврхе сокови, лимунаде, сендвичи, …

По навици и ја прилазим реду. Стајем скроз позади, јер не желим да ме неко грди како тражим протекцију. Људи испред мене углавном ћуте или причају сасвим тихо. Узалуд се напрежем да схватим о чему говоре две младе жене, све се надајући да сазнам зашто је оволико велики ред.

Корак по корак се померамо напред.

Посматрам оне који су били први у реду и сада се враћају. Сви се некако загонетно осмехују. Израз њиховог лица ми ништа не казује. Надам се да ће неко познат да наиђе, па да га зауставим и питам шта се то дели. Узалуд.

Запажам да се сви они чешају по рукама. Гребу се ноктима и осмехују се. Чудно је то! Да нису можда алергични на нешто?

Полако се смркава. Летњи сумрак долази касно. Пале се светла поред стазе. Присећам се када је парк добио јавно осветљење. Било је то у јесен 2008. године. Запамтио сам годину, јер је тада председник општине постао електроинжењер који је претходно радио у „Електродистрибуцији“. Хвала му што се сетио да осветли парк.

Комарци постају досадни, зује ми око ушију, завлаче ми се испод наочара, у очи би ми ушли. Одавно сам постао неосетљив на њихово пецкање. Као дете сам преко лета био сав у крастама. Мајка ме је мазала сирћетом да се мање чешам. А ја, као и свако дете, копао сам ноктима по кожи, јер ме је страшно сврбело. Много година касније се појавио „Аутан“ који сам утрљавао у кожу да би од њега бежали комарци.

Времено су комарци почели да ме избегавају. Бар тако ја мислим.

Миц по миц и ја стигох до ушћа Раванице. А ту на клупи поред саме стазе седе момак и девојка који људима објашњавају да не треба да се плаше комараца. То је као и са пчелама, пустиш да те неколико ободу жаоком и после ти пчелињи отров више не смета. Након хиљадитог убода човеку више не сметају комарци – постаје се имун.

И то је то. Људи у колони иза мене нервозно цупкају. Чекају да се ја померим.

Схватам да се сви они надају да ће врло брзо и тај хиљадити комарац да их убоде.

Па да, ја сам стално поред Велике Мораве и тај хиљадити комарац је мене одавно вакцинисао. Зато се ја више не чешам као некада.