ЗВЕЗДИНИ КЛИНЦИ

 

Истовремено најјефтинији и најскупљи спорт је фудбал.

Довољна је некада била „крпењача“ – фудбалска лопта направљена од крпа, па да деца проведу цео дан за време летњег распуста  на трави поред импровизованог гола.

Више нико и не зна шта је то „крпењача“, додуше више нема ни траве у граду где би се шутирала ова имитација од лопте. Чувар ћупријских паркова, неки Звездан, ревносно је јурио децу са травњака. Чини се као да је Звездан имао бар три брата близанца, јер га истовремено било и на Славији и у малом парку у Новом насељу, поред Велике Мораве… Ма, свуда га је било. Псовка му је била „Сису ти твоју која те је задојила“. Јурцао је Звездан за децом, али никада није ниједно дете ударио. Само је опомињао и грдио.

Звездан и „Звездина школа фудбала“ имају заједничко само звезде. А клинци су желели да постану баш ЗВЕЗДЕ, фудбалске звезде.

На градском стадиону у Ћуприји играли су југословенски прволигаши „Црвена Звезда“, ОФК „Београд“, „Партизан“, „Раднички“ из Ниша… Јесте да је ћупријска „Морава“ примала на сваких десет минута по један гол, али нико се није љутио због тога.

Карте за утакмицу су плаћали само малобројни ћупричани. Остали су се прескакали преко ограде на јужној страни трибина или су једноставно чекали да почне утакмица након чега је главни улаз на стадион био отворен.

Грицкале су се семенке за време целе утакмице. Свима знана теткица је носила огромну плетену корпу пуну семенки и једну малу чашици (као напрстак) која јој је била мерка. Таман отвориш длан и она сипа семенке. Ређе су куповане семенке у папирнатом фишеку.

Фудбал се играо срцем, мада се играло и за новац. Давала је Ћуприја врсне фудбалере који су играли за прволигашке тимове, а неки су одлазили и у иностране клубове.

Пре двадесетак година је фудбалски клуб „Црвена Звезда“ отворио у Ћуприји и своју школу фудбала. Била је 2002. година када су на градском стадиону заиграли фудбал клинци од осам до четрнаест година: Нешић, Цветковић, Гајић, Тодоровић, Арсић Богдановић, Павковић, Илић, Ђолић, Стојков, Петровић, Јовић, Милановић, Милојевић, Милетић, Аризаљновић, Србуловић, Костић, Марчетић, Миладиновић, Кнежевић, Матејић, Стефановић, Николић, Ристић, Свркота, Тасић, Куновски, Голубовић, Тодосијевић, …

zvezdini klinci 1

zvezdini klinci 2

Тренер Остојић Стеван је водио школу фудбала заједно са Ђоровић Гораном. Као тренери који су непосредно радили са децом били су Матић Добрица, Милановић Драгољуб и Ђурковић Иван. Такмичили су се у Лиги Западне Србије.

Прошло је од тада више година, па сада „клинци“ имају око 25 до 31 годину. Неки од њих су одавно окачили своје копачке и више их фудбал много не интересује. Ипак, има и оних који и данас играју.

На помоћно стадиону, велики стадион се претвара у атлетски стадион, стало се игра фудбал. Млађи смењују старије генерације. Иако Звездина школа фудбала одавно у Ћуприји не постоји, још увек има наде да ће поједини срећници из Ћуприје да пређу у неки велики европски клуб.

Остали дечаци се сналазе, траже мало слободног простора у граду да могу за време летњег распуста да шутирају своју лопту. Нема више Звездана, чувара ћупријских паркова, али нема више ни да се чује лопта у парковима.

Кажу старији да су у Ћуприју донели Чеси када су направили фабрику шећера. Води се полемика да ли је старији фудбалски тим са Славије или онај из центра града (стадион је најпре био у делу где је сада болница). Мењали су се називи фудбалских клубова у Ћуприји. О историји ћупријског фудбала неком другом приликом.

Sportska zastavica Gradjanski Radnicki
Крагујевчани у Ћуприји 1933. године

3 thoughts on “ЗВЕЗДИНИ КЛИНЦИ

Add yours

  1. Nikada mi nije bilo jasno zasto muskarci toliko vole fudbal.Moj brat Miodrag Cenic,zvani Cena je kao navujac Crvene Zvezde slusajuci prenose na radiju koje je maestralno vodio Radivoje Markovic umeo da place kad Zvezda gubi.Moj ujak Milan Nesic je igrao fudbal i posle bio fudbalski sudija.Takodje je i njegov sin Dragi Nesic bio fudbalski zaljubljenik.Ja sam kao dete zivela u ul.Cara Lazara i dobro se secam nedelja kada su se odrzavale utakmice na stadionu i te reke ljudi koji su hrlili da gledaju mec.A onda kad Morava postigne pogodak ,pola Cuprije se odzvanjalo od usklika GO.Mislim da se i na Slaviji cuo taj izliv srece i radosti postignutim golom.Pa,kad krene povratak navijaca sa stadiona i kad je pobeda bila nasa te pohvale glasno izrecene su bile ptava poslastica za one koji nisu gledali utakmicu.A ako se desi da smo izgibili to pljuvanje po sudiji meca bilo je tako socno i obuhvatalo je celu familiju i musku i zensku.Te psovke su bile melem za ranjenu dusu zbog poraza.Zivela je Cuprija srecna zbog svih sportskih dogadjanja.Nikome nije bilo vazno ko je kako obucen,osisan,kakve patike ili sandale ima,bio je vazan dogadjaj koji se prati.Ja nikada,pa ni sada nisam volela fudbal,ali sam redovno isla na utakmice i gledala iskljucivo navijace,jer su to bili biseri.Te svadje,da freneticna navijanja,to nerviranje,te psovke i druge stvari su dodatno davale car fudbalskom uzivanju.Lepa su secanja na ta vremena jer smo bas uzivali u njima.

    Liked by 1 person

  2. Dušane,upravu si ne zna se koji je stariji tim bio,Gradjanski ili Slavija.Hajde da pokušamo,da saznamo,dok su još neki u životu.Za stadion Slavije,znam da je bio pored moje kuće,tačnije u vrtiću.Ogradjen je bio daskama .

    Liked by 1 person

  3. Sećam se da je bilo i nekih podela:na navijače „Morave“ i na one koji su navijali za „Radnički“sa Slavije.Hvala Dule na jos jedno lepo podsećanje,a hvala i Poski sto je sve to napravila jos zivopisnijim i duhovitim.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: