У старим зградама степенишни гелендери имају дрвени рукохват који деца користе за брзо спуштање. Ризик да се падне на другу страну степеница само повећава задовољство клизања. А онда наилази онај раван део степеништа поред улазних врата станова где се пролази полако и нечујно, без галаме. После тога следи опет клизање низ гелендер. Тако некако тече... Continue Reading →
ЋУПРИЈА КОЈУ ГЛЕДАМ
На холограму испред мене се појављују белешке чувеног путописца из средине прве половине 21. века под псеудонимом Евлија Челебија. Прелепа графика привлачи пажњу и свако мора да се упусти у мало уживања описа сцена из средишта Србије. Прича почиње овако: Возећи се вијугавим путем испод Јухора, чији планински врх Ветрен подсећа на вулканску купу, наилази... Continue Reading →
ОЈ, КАФАНО….
"Јадранче" Синђелић - хотел, кафана, биоскоп... Ћуприја - главна улица уочи Другог светског рата Да ли су кафане створене пре или после касарне, питање је без одговора. Ваљда војска и кафане иду заједно. Бар је тако било у Ћуприји. Џамија и црква, кафана и школа, све на једном месту у близини војне постаје, најпре турске,... Continue Reading →
КАМИОНЏИЈА СОВА
Не знам како су ме ђаци доживљавали као професора у школи, али сам се трудио да их упутим у све тајне њиховог будућег занимања. Успут сам их упозоравао да живот има неке своје чудне, непредвидљиве путеве. Нисам својим ђацима могао да будем други родитељ, јер нису много млађи од мене, зато бих пре рекао да... Continue Reading →
ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ
Све се чешће чује да је кренула реиндустријализација Србије која је у скоро целе последње три деценије перманентно уништавана. Подстиче се изградња нових фабрика захваљујући страним улагањима. Неопходна инфраструктура се обнавља. Граде се нови путеви и мостови, обнавља се железница. Захуктава се економски опоравак државе. А како је Србија средином деветнаестог века прерастала из феудалне... Continue Reading →
ГАЛЕРИЈА У ЋУПРИЈИ
Друштвена заједница у оној Југославији (или можда појединац у врху државне власти?) осетила је потребу људи да морају да задовоље не само свој стомак, него и душу. И тако је свако село добило ДОМ КУЛТУРЕ. На почетку Другог Светског рата Черчил је предодредио државни буџет војсци и свим министрима је скресао буџет, осим министру културе.... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари