ОЈ, КАФАНО….

Sindjelic stari

Sindjelic oglas

Да ли су кафане створене пре или после касарне, питање је без одговора. Ваљда војска и кафане иду заједно. Бар је тако било у Ћуприји. Џамија и црква, кафана и школа, све на једном месту у близини војне постаје, најпре турске, а онда и српске.

До оног другог великог рата у прошлом веку су кафане и јавне куће биле нераздвојне. Опет због војске, али и због трговаца и разног путујућег света. Лаке и сироте девојке и жене у годинама су биле под присмотром општинске власти, али и под контролом лекара, јер тада није било лека за сифилис, трипер и разне друге полне и кожне болести.

Спорадично се спомињу власници кафана и јавних кућа у Ћуприји. Нико више не зна њихов тачан број. Тек у „Алманаху 1937“ наводе се имена кафана и њихових власника (називи улица су из 1937. године).

Божа Величковић, Улица Краља Петра 1,

Божа Тодоровић, Краља Александра 22,

Благоје Милошевић, кафана „Голуб“,

Бранко Младеновић, кафана „Мишина кафана“,

Видоје Митровић, гостионица „Оријент“,

Владета Аћимовић, улица Цара Николе, број 13,

Влада Стојановић, кафана „Парк“,

Димитрије Настић, кафана „Ресава“,

Димитрије Стефановић, кафана „Милош Обилић“,

Димитрије Петровић, кафана „Задруга“,

Добривоје Јанаћковић, кафана „Два дуда“,

Добривоје Костић, кафана „Ловац“,

Драгутин Андрејевић, кафана „Сигнал“,

Драги Бизетић, улица Ђенерала Петра Живковића 54,

Драги Станојевић, кафана „Сараглија“,

Драгутин Ерлевајн, хотел „Синђелић“,

Добросав Цветановић, кафана „Булевар“,

Живојин А. Стевановић, кафана „Добричево“,

Јевта Плешаков, кафана „Дон“,

Јован Антић, кафана „Славија“,

Јован Бизетић, улица Ђенерала Петра Живковића 29,

Јован Стошић, посластичарница, улица Краља Петра 31,

Мијајло Србуловић, улица Краља Петра 105,

Милија Пајкић, гостионица „Дарданели“,

Милисав Јовановић, кафана „Централ“,

Милосав Стојановић, кафана „Шумадија“,

Милутин Милосављевић – Џелатовић, кафана „Велика Србија“,

Петра Стошић, улица Цара Лазара 25,

Радивоје Жикић, улица Краља Александра 34,

Радосав М Јеремић Бели, Краља Александра 121,

Ранђел Радуловић, улица Цара Николе 43,

Света Благојевић, „Цар Лазар“,

Света Милановић, Милоша Обилића 8, до касарне,

Тодор Поповић, хотел „Уједињење“,

Светомир Миловановић, улица Милоша Обилића 107.

Данашња улица Карађорђева звала се давне 1937. године улица Краља Петра Првог. Стари назив данашње улице Живке Дамњановић је био улица Петра Живковића. Улица Милоша Великог је имала назив Краља Александра, а улица 13. Октобра се звала улица Светог Саве (познатија као „Судска улица“).

Pocetak glavne ulice 3

На почетку главне улице у Ћуприји, гледано са “жутог” моста ка Параћину, кафане су биле с обе стране улице. Данас се овде налазе “војне” зграде.

Испред фабрике шећера се налазила „Кантина“, која није била класична кафана. У њој се спремала храна за запослене, а служила је и за разне свечаности.

Kantina fabricka

Kantina u Secerani

Приликом конфискације приватних кафана и угоститељских радњи 1948. године формирано је Државно среско угоститељско предузеће „7. Јули“. Називи старих кафана су промењени. Седам година касније ово државно предузеће је трансформисано у Предузеће за угоститељство, туризам и производњу „СЛОГА“, које је пословало у склопу Пољопривредно-индустријског комбината „Поморавље“.

15107393_1370599859618247_4974217483626773098_n

Управа и администрација „Слоге“ је била смештена на спрату зграде која је некада припадала Трифуну Стошићу, а у чијем приземљу је била чувена кафана „Касина“. Остале кафане и бифеи су се звали „Морава“, „Пролеће“, „Сутјеска“ (познатија као „Полексија“), „Корзо“ („Коњопој“), „Стадион“, „Зелена пијаца“, Железничка станица“, „Аутобуска станица“ (ресторан „Велмортранс“), ресторан „Плажа“ (познатији као „Плоча“), хотел „Равно“ са кафаном и ноћним баром и мотел „Раваница“ на аутопуту.

Senje motel

Памте се имена конобара и сталних гостију, који су третирани као кафански инвентар. Кафански живот прате многе анегдоте, нема им броја… Директори Маленовић и Зоран Петковић, шефови Миле Стојановић, Ташко Бизетић, … Мирослав Арсић Чкаља, Јеремија Младеновић, Дуња Живадин Милошевић, Љубиша Ђошић, Славољуб, Урош, Маријан, Владица, Гањац, Мирко, Мома, Типче…. за сва времена су обележили период у коме је ПИК ЋУПРИЈА, ООУР Угоститељско туристичко производна организација „СЛОГА“ достојанстве представљала Ћуприју преко хотела у центру града који је ван Београда имао први ноћни клуб у Србији, затим мотела код манастира Раваница, па мотела поред аутопута, па чувене „Плоче“ на обали Велике Мораве…

Није само „Синђелић“ заслужио да уђе у историју Ћуприје. Памте се и „Касина“ и „Полексија“ и „Коњопој“… Млађе генерације наставиће причу о првим сплавовима на Великој Морави, који су настали одмах након првог сплава на Сави у Београду, знатно раније од сплавова у Новом Саду, Нишу…. Да се не заборави и да је пицерија „Велморклуб“ направљена давне 1985. године као прва пицерија у провинцији…

Има безброј анегдота и догодовштина везаних за ћупријске кафане. Мушкарци су дуго крили да у кафани “ЛОВАЦ” не служе само добар роштиљ и дивљач спремљену на најукусније начине. Крили су од својих супруга и вереница да се у кафани одржава стриптиз. А када је тајна откривена, младе стриптизете су се преселиле у Мијатовац, у кафану “ОБНОВА”.

Cuprija 556
Cuprija

Ресторан “ПЛОЧА” је био поред Велике Мораве, Милицијске станице, Затвора и ЦРКВЕ. Преко лета су најбоље певачице гостовале…. Увече су наручиване песме и певачица би пре сваке песме рекла ко је наручилац. Зачуо би се аплауз, јер су се гости међусобно познавали. Али остала је тајна ко су били наручиоци из “СОБЕ 12”. Они су кроз затворске решетке на прозору могли само да слушају, али не и да виде певачицу, мирис црног лука и роштиља су осећали, а мисли су им лутале у давна времена када су били на слободи.

Мало је оних који знају да је постојала и кафана на ушћу Раванице, поред некадашњег висећег моста, која је саграђена након Другог светског рата, а порушена у време поплаве 1962. године. Романтичан назив „MOULIN ROUGE“ је одбијао другове са црвеном партијском књижицом.

Moulin Rouge

Аутор:

Душан Стаменковић

Advertisements

3 thoughts on “ОЈ, КАФАНО….

Add yours

  1. Хроничари времена живе кроз векове…. на прелазу 20. у 21. век… после једних и других појављује се и он, Душан Стаменковић, који дефинитивно,после овог записа, заслужује да се сви његови радови у виду дивних прича повежу у виду књиге која ће се звати ,,Мементо Марги“.
    Владан,проф. и староседелац.

    Liked by 1 person

  2. Ima u ovoj priči o kafanama sa kojima se ne bih složila.Od starih kafana u centru je bila kafana „Sport“koja se nalazila na početku ul.Dositejeve sa leve strane.Najelitniji je bio „Sinđelić“ jer je u letnjem periodu radila velika bašta i svirala živa i to mnogo dobra muzika.Šef je bio čika Rade,sa nadimkom „Kockarić“ inače rođeni stric Dunje kelnera.Bilo je uživanje proći pored bašte i slušati i narodnu i zabavnu muziku.Tu se uvek čekala slobodna stolica,a još više sto.A kad je reč o hotelu „Ravno“ to je još jedan veliki promašaj naših netalentovanih arhitekata.Napraviti hotel koji se jedva vidi i zagraditi ga robnom kućom je glupost.Hotel mora da se vidi,da prija oku,da ima dobar unutrašnji raspored.Ovo je bio čist promašaj,kao što je bila i zubna ordinacija,tako da mi nije bilo jasno šta je vrli arhitekta hteo da kaže.U vreme naše mladosti najelitnije mesto je bio Dom JNA.Zimi kafana,a leti bašta u zadnjem delu.E tu nije mogao svako da uđe.“Ploča“ ili restoran „Plaža“je bilo omiljeno mesto i leti i zimi.Bilo je dobre muzike,a još boljih igranki u letnjoj bašti pod nazivom „Noći u belom satenu“Zimi je Dom JNA organizovao igranke u velikoj bioskopskoj sali subotom uz ,naravno živu svirku,a nedeljom matine.Uvek je bilo prepuno.Dolazili su i Paraćinci i Jagodinci.I mi smo odlazili kod njih.Za razliku od danas imali smo neki zabavni život i bilo nam je lepo.Ostale kafane,sem omiljene „Kasine“ nisu bile mesto za mlade,jer su u njima uglavnom sedeli ozbiljniji ljudi.Bila su druga vremena,druge navike,druge mogućnosti.Za sreću nam nije trbalo mnogo.Živeli smo naše male ,ali lepe živote.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: