НОВА ЋУПРИЈА

vrh

Некима су зимске ноћи дуге, а некима је зимски дан кратак. Већини је најлепше време вечерње, кад могу да се опусте уз грејану ракију и салату од киселог купуса. Није лоше ако се ту нађе и мало сувог меса или бар циганског `леба. Тада крене и расправа да ли уз сланину мора обавезно да се једе бели лук и да ли бели лук мирише или смрди.

Овај месец јануар је баш леден. Данима је температура испод нуле. Најбоље је да се не излази из куће. Али жеља да се расправља о идеји новог моста побеђује, па се навлаче дугачке гаће и креће се из топле собе да се траже партнери за разговор.

За све је крив председник општине, јер је на новогодишњој конференцији за новинаре споменуо и израду плана за нови мост преко Велике Мораве. Додуше, већина је ту изјаву схватила да ће нови мост одмах и да се сагради. Ваљда по оној народној – шта је баби мило, то јој се и снило.

И наравно следи питање: где ће то да буде нови мост?

Следи низ могућих варијанти. Сви имају своје аргументе.

Од тачке „А“, која је на Гиљу, до тачке „Б“ која је у Змичу, може да се стигне свакојаким путевима. Али сваки тај пут мора да пређе преко Велике Мораве.

И као некада, уочи давне 1884. додине, док су Французи градили железничку пругу Београд-Ниш, креће расправа да ли ће траса новог пута са мостом да пролази кроз Јовац, јер је онај тамо учитељ сада постао партијски миљеник. А и зашто да се не искористи земљани труп са кога су скинуте железничке шине и да уместо пруге имамо леп, прав друм од Гиља до Јовца? Таман и некадашњи железнички мост да се употреби, а не да оде у старо гвожђе. После би пут долазио до Ћуприје и до нове индустријске зоне ка Параћину.

Они што знају где Града Гробар има летњиковац поред Велике Мораве, причају да ће нови мост да се прави баш на том месту. Некако је ту најбоље место. Јесте да би му се рушила кућа на обали, али…. није Града Тома, иако је гробар.

Пакосници кажу да ће Градин летњиковац да остане, јер ће нека невидљива власт да усмери нови мост само мало низводно од новог железничког моста, ка викендицама на десној обали реке. Опкладе се праве – Јоца Шампита или Миле Брада дебело ће да наплате евентуално рушење својих скромних здања. Додуше здрав разум каже да је све направљено у водоплавном делу приобаља и да због тога нико не може да добије ни динар одштете.

Спомиње се и римски мост који се налази непосредно изнад ушћа Раванице у Мораву. Ту би траса новог прилазног пута од Мијатовца до града била најкраћа. Мада би онда Бела Лађа морала да отплови узводно. А мост би баш био леп и интересантан, јер нико нема имитацију старог римског моста. Критичари замерају да би тада сав теретни саобраћај морао да иде градским улицама, а аутобуси би прескакали постојећу аутобуску станицу поред будућег споменика Кнезу Лазару.

Римски мост и туризам иду заједно. Паре би се сливале у општински буџет као што Црногорцима падају печене кокошке с неба. А плажа на реци би била преко лета препуна. Девојке би долазиле на обалу да селфују као никада до сада. Момци би их меркали надугачко.

Има и оних којих се сећају давног урбанистичког плана којим је предвиђено да се нови мост направи код Мијатовца, па да се у Ћуприју улази из Јагодине кроз Ресавску улицу. Још боље би било да се из Мијатовца преко новог моста одмах код грчке пумпе прескочи ауто-пут и да се направи источна обилазница око Ћуприје. Тек само по нека кућа би морала да се сруши, оне које су саграђене с леве стране ка Супској и Деспотовцу. Тако би се са Јагодином повезала и будућа индустријска зона према Добричеву поред које ће да буде аеродром. Мало даље, испод Везировца, код Петловца направила би се велика петља на ауто-путу коју би користио и Параћин и све оне нове фабрике у Змичу и у садашњој индустријској зони иза некадашње шећеране.

Нови мост би био високо изнад Велике Мораве да би и преко лета могле да плове лађе испод њега. Уосталом, Кинези нису као Џингис Кан, па да само руше Европу. Они су направили огроман зид који се види са Месеца и зато могу да направе и пловни канал од Дунава до Вардара.

Дуге су зимске вечери, кисео купус је добар и пред крај јануара месеца, а грејане ракије никада није недостајало. Боље је када људи расправљају о великим идејама, него да се баве сами собом.

И чим дође пролеће могли би да кренемо са изградњом новог моста, па да нашег стогодишњег Жућка пензионишемо и препустимо пецарошима. Само да нам опет не дође некаква мафијашка „Алпина“….

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

Drveni most na Moravi

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: