Пао Арса с Марса

Некада је Ћуприја имала и велику и малу железничку станицу.

Данас има само помоћну.

Велика железничка станица је била једна од најважнијих станица на траси чувеног воза „Оријент Експрес“. Ту су се не само смењивали светски путници, него су се и локомотиве пуниле водом и угљем.

Наравно угаљ је долазио из Сењског Мајдана. Најпре је довожен воловским запрегама, а убрзо и новом железничком пругом узаног колосека.

Мала железничка станица је била поред велике. Да би путницима из популарног ћире било лакше да пређу у познати „Оријент Експрес“.

И тако је било у 19. и у 20. веку, све до овог садашњег 21. века.

А када кажемо 21. век, онда мислимо на технолошку будућност, на ултра брзу железницу, на климатизоаване вагоне, на интернет продају карата за возове будућности. Бар тако замишљамо 21. век.

Ћуприја у 21. веку остаде и без велике и без мале железничке станице, сведе се на помоћну станицу.

Зашто?

Ово питање се чује тек сада.

А требало је да се чује пре 2006. године, године када је завршен идејни пројекат модернизације железничке пруге поред Ћуприје. Инжењери Александра и Урош у чувеном ЦИП-у, Саобраћајном Институту из Београда, те године доставили су општини Ћуприја свој пројекат на разматрање и усвајање.

И те 2006. године је неко из Ћуприје ставио потпис и општински печат на сагласност да је пројектна документација у свему добра за грађане Ћуприје.

А сада, десет година касније, свима је јасно да ништа није било добро за Ћуприју.

Железнички мост преко Велике Мораве је лоциран на месту где би требало да се изгради преливни – растеретни канал на хидрочвору Ћуприја. Висина моста изнад реке је нижа од свих новоизграђених друмских мостова преко реке, тако да падају у воду сви пројекти о пловности Велике Мораве до Сталаћа. Сећања ради, још у 19. веку су пловили бродови Великом Моравом до Ћуприје и до Сталаћа.

Укинута је железничка станица Ћуприја на новој траси брзе пруге. Нема чак ни железничког стајалишта као што је оно на Гиљу. Додуше, кречи се зграда „помоћне“ станице на којој ће да стају локални шинобуси.

Подвожњаци испод нове пруге су прича за себе. Ако сунце не греје непрекидно бар месец дана, онда су подвожњаци пуни воде и могу да служе само за прихват барских птица селица.

Пао Арса с Марса!

Последњих десет година сви се чуде шта то би са железничком пругом поред Ћуприје. Сви се чуде и грде власт.

Наравно, власт је увек крива. А власт су од 2006. године представљали један председник општине, па други, па трећи, па четврти, па пети…

Нико да се сети да су можда криви стално запослени у тој општинској власти, који годинама примају плату, који брину да све буде по закону и којима је једноставно дужност да воде рачуна о интересима својих суграђана.

Нико, ама баш нико, да се сети да прозове „заштићене беле мечке“ које су захваљујући партијској књижици, мега-сега факултетској дипломи и можда још нечему, заузеле стручна радна места и у дебелој хладовини дремају чекајући далеку заслужену пензију.

И када би их неко прозвао или бар питао нешто, они би се зачудили. Као Арса с Марса. Можда би се мало и сагнули, јер знају да избори долазе најдуже сваке четврте године.

А Ћуприја се смањује из године у годину. Одлазе сви који могу. Одлазе као да кроз Ћуприју пролази и даље чувени „Оријент Експрес“.

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер