На холограму испред мене се појављују белешке чувеног путописца из средине прве половине 21. века под псеудонимом Евлија Челебија. Прелепа графика привлачи пажњу и свако мора да се упусти у мало уживања описа сцена из средишта Србије. Прича почиње овако:
Возећи се вијугавим путем испод Јухора, чији планински врх Ветрен подсећа на вулканску купу, наилази се на прелепу винарију познату, па наравно, по надалеко чувеном вину „Јовачко црно“. Како да човек не одоли и не сврати на мезе и чашу-две вина? Још стари Римљани су оставили аутохтоне сорте грожђа које су опстале на овом простору, тако да је вино са заштићеним географским пореклом.
Пут од винарије даље води право преко Велике Мораве старим, гвозденим, некада железничким мостом ка Ћуприји. Затим се пролази испод дуплог колосека пруге на Коридору 10 и модерног стајалишта препуног путника који ишчекују ултра брзе возове ка Београду и Нишу.
На улазу у Ћуприју с десне стране је модерни робно-транспортни центар. Доминирају високе порталне дизалице којима се врши претовар контејнера са железничких вагона на камионе. Само сачувани историјски бузометар подсећа на време чувеног путничког воза „Оријент Експрес“ када су се парњаче овде снабдевале водом. Све друго је тако модерно, пуно симбола који одражавају снагу локалне друштвене заједнице.
Пут се рачва, десно ка огромној индустријској зони која спаја градове Ћуприју и Параћин и лево ка, не само центру града, него ка центру трограђа Јагодина, Ћуприја и Параћин.
Када се скрене лево онда се широком саобраћајницом стиже до ушћа реке Раванице у Велику Мораву. Пре наиласка на дугачак мост са једним високим пилоном на почетку моста постоји велика раскрсница са кружним током. Ту сваки путник намерник треба да скрене десно и прође кроз археолошки парк „Хореум Марги“.
Реконстурисане римске грађевине подсећеју да се овде налазио муниципијум, а не само каструм. Римљани су затекли староседеоце који су ту били настањени пет хиљада година раније. Тај део је био на земљаном платоу којег Велика Морава никада није могла да поплави. Ваљда су због тога у овом археолошком парку пронађени остаци најстарије цивилизације у Европи, рачунајући време након великог потопа.
Регулацијом реке Велике Мораве, односно изградњом велике бране код Мијатовца, ниво река Велике Мораве и Раванице је подигнут за неколико метара, тако да сада археолошки парк од ценралног трга у Ћуприји дели издужено језеро у речном кориту оивичено предивним шеталиштем са клупама, цветним оазама и мноштвом малих водоскока.
Пуно је младих људи и деце на шеталишту и у парку са тргом који је епицентар трограђа. Не примећују се пензионери који су окупирали остале градове. Тек ту и тамо по нека бака са својом унуком. Кажу да је ово град дечијих вртића, а не старачких домова.
Стаклени павиљон у парку доминира. Водени зид ка средишту парка прелама дугине боје и позива да се уђе унутра, у галерију модерних слика и скулптура. Контраст томе је монументални споменик Кнезу Лазару који је на коњу на високом постаменту. Лево је зграда Дома Културе која својом искошеном стакленом фасадом као огледало одражава све и сваког ко је на тргу. Десно у парку налази се мала авенија са бистама грађана који су свако на свој начин заслужни да се име Ћуприје чује надалеко. То су људи који су се бавили музиком, културом, спортом, медицином, индустријализацијом, политиком…
Одатле почиње булевар који води скоро праволинијски до манастира Раваница у коме су похрањене мошти српског трагичара Кнеза Лазара. Пословно-стамбене зграде са леве и десне стране улице су исте као у сваком другом граду, једино што прелепи дрворед са обе стране улице даје посебан печат да је Ћуприја заиста зелени град.
Напуштајући град долази се до низа огромних застава на високим јарболима које симбилизују пријатељство Ћупричана са странцима који су дошли у Ћуприју и помогли њеном брзом развоју зидајући своја фабричка постројења. Заставе се виде са ауто-пута, тако да свако може да их уочи и препозна заставу своје државе.
Одлазећи ка манастиру Раваница прелази се преко ауто-пута и одмах с десне стране се указују фабричке зграде у посебној индустријској зони. Ласер у ваздуху приказује лого у свету најчувеније ИТ компаније. С леве стране су стакленици у којима се непрекидно приозводи поврће намењено тржиштима у северним деловима Европе. Кажу да их је подигао један Ћупричанин који се обогатио радећи у Норвешкој.
Дугачка травната авионска писта се протеже паралелно с путем с десне стране, чији је почетак одмах након индустријске зоне. Поред аеродромског торња је хелидром на коме се виде разне врсте хеликоптера са такси ознакама. Ту је и неколико мањих авиона.
Ознаке поред пута усмеравају на леву страну, ка парку који изгледа као ботанчка башта, иза кога је низ модерних фарми које су наследиле пољопривредно добро старо скоро два века. Ергела белих липицанера, који се слободно утркују с аутомобилима, пружа се до почетка низбрдице на путу. Одатле пуца видик на непрегледна поља под пшеницом…
Тамо, испод планине је скривен манастир Раваница.
Белешка модерног Евлије Челебије се наставља описом манастира Раваница. Али то је нека друга прича.
Аутор:
Душан Стаменковић
Душан Стаменковић 
Оставите коментар: