ЋУПРИЈСКЕ ЋУПРИЈЕ

cuprijske cuprije

У старим зградама степенишни гелендери имају дрвени рукохват који деца користе за брзо спуштање. Ризик да се падне на другу страну степеница само повећава задовољство клизања. А онда наилази онај раван део степеништа поред улазних врата станова где се пролази полако и нечујно, без галаме. После тога следи опет клизање низ гелендер.

Тако некако тече и Велика Морава. На стрмијем терену где су брзаци река се разгалами, па на равном делу успори и постане тиха, обале се рашире, а река почне да вијуга као змија.

Плажа на реци је била наспрам градског парка, на месту где је река споро текла, а обала је била ниска и песковита. Мноштво Ћупричана би ту по цео дан лежало на сунцу и брчкало се у води. Мајке нису дозвољавале деци да иду на речне брзаке који су се налазили у Ади и иза кривине низводно од плаже. А баш ти моравски брзаци су били изазов за најхрабрије купаче.

Лети када ниво реке буде низак, између два спруда обале су биле најближе, а река била најбржа. Вода је била дубока само до рамена, али није могло да се корача, јер је матица носила ноге са пешчаног дна. Препливавање Мораве је било тешко, а пливање уз реку немогуће.

Пре осам векова Ћуприја се звала РАВНО. Није то било случајно. Плодно тле је било РАВНО к’о тепсија. И ту је било најлакше коњаницима и пешацима да пређу с једне на другу обалу. А чамџијама није било тешко да веслају, јер их брзаци нису носили далеко.

Узвишени плато на десној обали Велике Мораве, непосредно пре ушћа Раванице, где је данас касарна у Ћуприји, река никада није плавила. То је био разлог да Римљани направе свој каструм баш на овом месту.

Rimski most 2
Могући изглед римског моста

Велики римски градитељи су без проблема саградили камени мост на Великој Морави, чије остатке и данас може свако да види. У народу се задржао назив „Латински мост“. И Турци су хиљаду година касније – 1660. године, ту направили своју дрвену ћуприју.

Ћупријске ћуприје је Велика Морава, кад се разгоропади лако рушила. И разне војске су их уништавале.

Крећући се низводно низ Велику Мораву на територији општине Ћуприја данас постоје три моста која су у употреби – нови железнички мост, друмски мост на путу Ћуприја-Јагодина и удвојени мост на ауто-путу Београд-Ниш.

Стари железнички мост је био у употреби од 1884. године, када је пуштен саобраћај на прузи Београд-Ниш, до 2015. године, када је направљен нов двоколосечни мост на коридору 10. Овај мост је делимично срушен у рату и одмах је обновљен.

На прилазу Ћуприји, низводно од новог железничког моста ка ушћу Раванице, виде се остаци „Латинског моста“, „Турског моста“, а даље и још шест мостова, пре наиласка на гвоздени мост из 1922. године, који је због своје боје назван „Жућко“.

Турци су подигли дрвени мост на Великој Морави код Равног 1658. године у време припреме великог везира Мехмед-паше Ћуприлића за поход на Ердељ 1660. године. До тада Велика Морава код Равног премошћавана је само понтонским мостовима у време војних похода Турске. Овај дрвени мост је одолевао силини реке. Турци су после скоро пола века (око 20. августа 1717. године) сами порушили мост на Великој Морави код Равног, јер су морали да се повуку пред надмоћнијом аустријском војском.

Аустријанци су уочи рата са Турском (1737-1739) направили нови мост код Ћуприје, али су га и порушили приликом повлачења.

Прописи о таксама који су објављени 1746. године указују да су Турци по други пут саградили велики дрвени мост код Ћуприје. Такса за прелаз „Мост на Морави код Земљанога Града на Морави“ била је: за натоварена кола 10 пара, за празна кола или коња под товаром 5 пара, за коња без товара 2 паре и за пешака 1 пара.

Опис новог моста из 1784. године указује да је дрвени мост био постављен на 12 непомичних понтона, био је дугачак 318 корака и широко 14 корака, а са обе стране моста постојале су капије које су биле отворене само преко дана. Број од 12 понтона указује да су понтони највероватније били причвршћени за остатке шест речних стубова старог моста.

Cuprijske cuprije

Аустријски официр Ото Фердинанд Дубислав племић Пирх путујући по Србији 1829. године потврдио је да поред Ћуприје постоји мост на Великој Морави, без описа моста.

Most na Moravi 1829.

У току 19. века направљено је неколико дрвених и понтонских мостова. Сви су се налазили низводно од ушћа Раванице на путном правцу из Јагодине. Зато се и улица на улазу у Ћуприју звала Јагодинска махала. Пролазила је поред цркве. На том месту је био и цивилни део римског насеља Хореум Марги о чему сведоче ископине. Наравно, Римљани су имали војна утврђења с обе стране моста, а ислужени легионари су становали у кућама ван зидина утврђења.

Drveni most na Moravi

Током 18. века у Ћуприји је била неко време и Аустроугарска власт, али нема доказа да су они правили мостове на Великој Морави, осим једног. Тек много касније, као ратна репарација, из Аустрије је стигла челична конструкција моста која је заменила дрвени мост на месту данашњег „Жућка“.

 

Извод из записника о раду Народне скупштине Србије 1864. године
1864 Записник Народне скупштине Србије

Феликс Филип Емануел Каниц, аустроугарски путописац, археолог и етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе, рођен у Будимпешти 1829. године, а преминуо у Бечу 1904. године, приказао је детаљно и Ћуприју. Интересантан је његов опис изградње мостова на Великој Морави током 19. века.

ЦИТАТ: „Занимљиво je да су не само римски стратези, већ и Византинци, Срби, Турци, Аустријанци, све до инжењера који су градили железничку пругу, увек бирали Ћуприју за прелаз преко Мораве, чије име носи и град на аустријској окупационој карти (1717-1739). Већ 1665. помиње се тамо турски дрвени мост, за који су највероватније коришћени добро очувани римски стубови, a ствар слично стоји и с „каменим“ мостом за време аустријско-турских ратова, мада се остаци моста, нешто ниже, и данас још приписују генијалном Пиколоминију. Поред овога, у речном кориту труну греде дрвеног моста који су били изградили Карађорђе и Милош. Ни онај дрвени мост који je под кнезом Александром 1845. саградио инжењер Кордон није могао одолети пролетњој набујалој води иначе лене Мораве, па се дуже време тамо налазила само једна скела. Четрнаестог септембра 1864, на рођендан кнеза Михаила, освећен je понтонски мост који je изградио аустријски официр Адам Приљева; постојао je план да тај мост буде 1867. замењен другим, чвршће грађеним, који je пројектовао један француски инжењер, али тај план није реализован због превисоких трошкова за осигурање темеља моста на десној обали од одроњавања под дејством моћног воденог тока, који je толико разоран да je 1860. добро калдрмисану улицу која води ка Среском начелству подлокао и потопио. Још један мост, са 20 лукова, изградио je капетан Бинички кад се видело да се мора рачунати с ратом против Турске, али тај мост je 1888. разорило кретање леда; остали су само темељи на обалама, па je веза одржавана привременим војним понтонским мостом; користећи исте темеље, Бинички je 1891. године, тада као пуковник, саградио HOB мост са 15 лукова и ледоломцима, који je стајао 60000 динара.“

Белешка о ћупријским ћупријама никада неће да буде завршена, јер људи исконски желе да нови мостови спајају обале и људе.

Деценијама уназад у свим урбанистичким плановима предвиђа се изградња новог друмског моста на обилазници са источне или западне стране Ћуприје. Тренутно је актуелна замисао изградње моста узводно од ушћа Раванице.

Интересантно је да је ћупријски Грк Христос замислио обнову „Латинског моста“ који би постао највећа туристичка атракција.

Албум са фотографијама мостова:

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/mostovi/

 

osvetljenje

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

 

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: