ЋУПРИЈСКЕ ЋУПРИЈЕ

cuprijske cuprije

У старим зградама степенишни гелендери имају дрвени рукохват који деца користе за брзо спуштање. Ризик да се падне на другу страну степеница само повећава задовољство клизања. А онда наилази онај раван део степеништа поред улазних врата станова где се пролази полако и нечујно, без галаме. После тога следи опет клизање низ гелендер.

Тако некако тече и Велика Морава. На стрмијем терену где су брзаци река се разгалами, па на равном делу успори и постане тиха, обале се рашире, а река почне да вијуга као змија.

Плажа на реци је била наспрам градског парка, на месту где је река споро текла, а обала је била ниска и песковита. Мноштво Ћупричана би ту по цео дан лежало на сунцу и брчкало се у води. Мајке нису дозвољавале деци да иду на речне брзаке који су се налазили у Ади и иза кривине низводно од плаже. А баш ти моравски брзаци су били изазов за најхрабрије купаче.

Лети када ниво реке буде низак, између два спруда обале су биле најближе, а река била најбржа. Вода је била дубока само до рамена, али није могло да се корача, јер је матица носила ноге са пешчаног дна. Препливавање Мораве је било тешко, а пливање уз реку немогуће.

Пре осам векова Ћуприја се звала РАВНО. Није то било случајно. Плодно тле је било РАВНО к’о тепсија. И ту је било најлакше коњаницима и пешацима да пређу с једне на другу обалу. А чамџијама није било тешко да веслају, јер их брзаци нису носили далеко.

Узвишени плато на десној обали Велике Мораве, непосредно пре ушћа Раванице, где је данас касарна у Ћуприји, река никада није плавила. То је био разлог да Римљани направе свој каструм баш на овом месту.

Rimski most 2
Могући изглед римског моста

Велики римски градитељи су без проблема саградили камени мост на Великој Морави, чије остатке и данас може свако да види. У народу се задржао назив „Латински мост“. И Турци су хиљаду година касније – 1660. године, ту направили своју дрвену ћуприју.

Ћупријске ћуприје је Велика Морава, кад се разгоропади лако рушила. И разне војске су их уништавале.

Крећући се низводно низ Велику Мораву на територији општине Ћуприја данас постоје три моста која су у употреби – нови железнички мост, друмски мост на путу Ћуприја-Јагодина и удвојени мост на ауто-путу Београд-Ниш.

Стари железнички мост је био у употреби од 1884. године, када је пуштен саобраћај на прузи Београд-Ниш, до 2015. године, када је направљен нов двоколосечни мост на коридору 10. Овај мост је делимично срушен 25.10.1918. године у Првом светском рату и обновљен је 1919. године. Амерички бомбардери су 30.08.1944. године око 10 часова оштетили мост, међутим Немци су га поправили за само две недеље. Непознати Ћупричанин је спречио Немце 13.10.1944. године да по други пут сруше мост и то тако што је пресекао кабл за паљење мина.

На прилазу Ћуприји, низводно од новог железничког моста ка ушћу Раванице, виде се остаци „Латинског моста“, „Турског моста“, а даље и још шест мостова, пре наиласка на гвоздени мост из 1922. године, који је због своје боје назван „Жућко“.

Турци су подигли дрвени мост на Великој Морави код Равног 1658. године у време припреме великог везира Мехмед-паше Ћуприлића за поход на Ердељ 1660. године. До тада Велика Морава код Равног премошћавана је само понтонским мостовима у време војних похода Турске. Овај дрвени мост је одолевао силини реке. Турци су после скоро пола века (око 20. августа 1717. године) сами порушили мост на Великој Морави код Равног, јер су морали да се повуку пред надмоћнијом аустријском војском.

Аустријанци су уочи рата са Турском (1737-1739) направили нови мост код Ћуприје, али су га и порушили приликом повлачења.

Прописи о таксама који су објављени 1746. године указују да су Турци по други пут саградили велики дрвени мост код Ћуприје. Такса за прелаз „Мост на Морави код Земљанога Града на Морави“ била је: за натоварена кола 10 пара, за празна кола или коња под товаром 5 пара, за коња без товара 2 паре и за пешака 1 пара.

Опис новог моста из 1784. године указује да је дрвени мост био постављен на 12 непомичних понтона, био је дугачак 318 корака и широко 14 корака, а са обе стране моста постојале су капије које су биле отворене само преко дана. Број од 12 понтона указује да су понтони највероватније били причвршћени за остатке шест речних стубова старог моста.

Cuprijske cuprije

Аустријски официр Ото Фердинанд Дубислав племић Пирх путујући по Србији 1829. године потврдио је да поред Ћуприје постоји мост на Великој Морави, без описа моста.

Most na Moravi 1829.

У току 19. века направљено је неколико дрвених и понтонских мостова. Сви су се налазили низводно од ушћа Раванице на путном правцу из Јагодине. Зато се и улица на улазу у Ћуприју звала Јагодинска махала. Пролазила је поред цркве. На том месту је био и цивилни део римског насеља Хореум Марги о чему сведоче ископине. Наравно, Римљани су имали војна утврђења с обе стране моста, а ислужени легионари су становали у кућама ван зидина утврђења.

Drveni most na Moravi
Дрвени мост 1891-1914

Током 18. века у Ћуприји је била неко време и Аустроугарска власт, али нема доказа да су они правили мостове на Великој Морави, осим једног. Тек много касније, као ратна репарација, из Аустрије је стигла челична конструкција моста која је заменила дрвени мост на месту данашњег „Жућка“.

Извод из записника о раду Народне скупштине Србије 1864. године
1864 Записник Народне скупштине Србије

Феликс Филип Емануел Каниц, аустроугарски путописац, археолог и етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе, рођен у Будимпешти 1829. године, а преминуо у Бечу 1904. године, приказао је детаљно и Ћуприју. Интересантан је његов опис изградње мостова на Великој Морави током 19. века.

ЦИТАТ: „Занимљиво je да су не само римски стратези, већ и Византинци, Срби, Турци, Аустријанци, све до инжењера који су градили железничку пругу, увек бирали Ћуприју за прелаз преко Мораве, чије име носи и град на аустријској окупационој карти (1717-1739). Већ 1665. помиње се тамо турски дрвени мост, за који су највероватније коришћени добро очувани римски стубови, a ствар слично стоји и с „каменим“ мостом за време аустријско-турских ратова (1683-1699), мада се остаци моста, нешто ниже, и данас још приписују генијалном аустријском генералу Пиколоминију (1640-1689). Поред овога, у речном кориту труну греде дрвеног моста који су били изградили Карађорђе и Милош. Ни онај дрвени мост који je под кнезом Александром 1845 (? – 1840, примедба аутора). саградио инжењер Кордон није могао одолети пролетњој набујалој води иначе лене Мораве, па се дуже време тамо налазила само једна скела. Четрнаестог септембра 1864, на рођендан кнеза Михаила, освећен je понтонски мост који je изградио аустријски официр Адам Приљева; постојао je план да тај мост буде 1867. замењен другим, чвршће грађеним, који je пројектовао један француски инжењер, али тај план није реализован због превисоких трошкова за осигурање темеља моста на десној обали од одроњавања под дејством моћног воденог тока, који je толико разоран да je 1860. добро калдрмисану улицу која води ка Среском начелству подлокао и потопио. Још један мост, са 20 лукова, изградио je капетан Бинички кад се видело да се мора рачунати с ратом против Турске, али тај мост je 1888. разорило кретање леда; остали су само темељи на обалама, па je веза одржавана привременим војним понтонским мостом; користећи исте темеље, Бинички je 1891. године, тада као пуковник, саградио HOB мост са 15 лукова и ледоломцима, који je стајао 60000 динара.“

Аутор књиге о Горњој Ресави др Бранко Перуничић наводи да су на захтев Порте (турске владе) 1839. године да се на Цариградском друму код Ћуприје направи мост, српске власти донеле одлуку о изградњи моста. Два инжењера, Франц Јанке и Барон Кордон, саградили су 1840. године дрвени мост на коме се плаћао прелазак. Овај мост је однела Велика Морава.

1840 most
1839/40. мост

Службене новине Србије 1841. године (цитат):

…Одъ стране Княжеско-Србскогъ Попечителства внутреньи Дѣла, дає се овымъ свакоме на знаѣ, да Србско Правителство намѣрава єдну нову дрвену ћупрію на шиповы одъ 109 фатій дужине, и 3 фата 5 шуха и 3 цола ширине, коіомъ кола иду, на рѣки Моави у мѣсту истогъ имена (Ћупріи) ове текуће године правити, за кою ће дунђерскій и шлосерскій посао потребанъ быти. Зато ће се касателно овы послови 1. Априлія по нашемъ Календару т. г. пре подне у 9. саатій у ђумручкомъ зданію у Бѣограду подъ предсѣданіємъ єдне на то одређене Коммиссієлицитація држати, и ономъ, кои се обећа овай посао найєфтиніє свршити предати. На тай конацъ позываю се сва она индивидуа дунђерскогъ и шлосерскогъ заната, коя овай посао на себе узети желе, да на опредѣленый данъ и мѣсто на лицитацію доћи изволе. Главна условія єсу слѣдуюћа: 1. Свакій, кои хоће за єданъ или за другій посао да лицитира, мора пре лицитаціє вадіумъ две стотине форинтій, и кауціє (ємства) две хиляде форинтій сребра положити. Онима, кои не буду хтели на найєфтинію цѣну престати, одма ће се ньіови положени новцы повратити, а на противъ тога оногъ, кои на найєфтинію цѣну пристане, и посао му се уступи, узеће се и вадіумъ и кауція у кассу Финансіє и тамо ће докъ се овай посао несврши и контрактъ неипсуни, положени быти. 2. З акауцію могу се такође явне државне облигаціє по текућой берзи вредности положити, ако пакъ когодъ усхте за кауцію реалитете (непокретна добра) уложити, и поменуту кауцію съ тыма осигурати, то ће морати сверху таковы одъ своє надлежне Власти законный процѣне инштрументъ и новъ изводъ протоколла сверху дугова и публичны тегота, съ коима є можно у таковомъ случаю покретно добро већъ обтерећено и притяжателі одговарти има, представити, коє ће нуждно быти, да се найманѣ на 2 дана пре лицитаціє Коммиссіи изъ тогъ основа предложи, да она предварително испыта, могу ли се предложени реалитети з акауцію пріимити. – Въ прочемъ мораю они, коій се ово касса, сами на то соизволети, да та у реалитетима состоєћа се кауція за сигурность послѣ тога о ньіовомъ трошку кодъ Суда интабулирана буде. 3. Планъ имаюће се градити ћупріє, као и найближа лицитаціє условія, одъ коима Правителство овай посао редузети и свршити намѣрава, быће свыма присутствюћимъ пре почетка лициаціє сообштена. 4. Правителство ће за грађенѣ ћупріє потребный матеріялъ, као: дрвену грађу и гвожђе собственнымъ трошкомъ набавити дати, а такође и ждрала или машину съ коіомъ се шипови удараю, за дунђере предуготовити постарати се, тако да они, кои овай посао у погодбу узму, ништа друго кромѣ свогъ алата и довольно число рукодѣлаца потребоваће, съ коима ће они речену ћупрію по плану съ концемъ ове текуће године свршити моћи, и коє ће такође у контракту єдно између найглавніи условія быти, на коє ће се они и обвезати морати. 5. Ако кои у мѣсто свогъ принципала, или за кога другогъ на лицитацію дође, и узхте за єданъ или за другій посао лицитирати, то ће онъ дужанъ быти, кромѣ горенаведены условія, такође пуномоћіє одъ оногъ, на когъ име лицитирати жели, преко Суда потврђено и печатомъ тога снабдѣвено, донети и Коммиссіи пре почетка лицитаціє предати. 6. За отклонити свако злоупотребленіє, коимъ бы се Правителству штета нанети могла, дужни ће быти такође сви они, кои овай посао у компаніи (заєднички) предузети намѣраваю, своє намѣренѣ пре почетка лицитаціє Коммиссіи открыти. У Крагуєвцу 26. Фебруарія 1841. Изъ Канцелларіє Княжеско-Србскогъ Попечителства Внутреньи Дѣла…

О рушењу новог моста 06.02.1848. године је написано (цитат):
…Ћупрія, 2. Фебруара. Ноћасъ око 11. сатій пукао є стоєћій на Морави ледъ. Сила кренувшега се леда око поноћи свали єданъ одъ браника у води предъ великимъ мостомъ намѣштеный. Сатъ єданъ после поноћи свали ледъ средньій редъ стубова моста, после єдне четврти сата другій, а у 21/4 сата после поноћи и трећій редъ стубова: све заєдно са одозго надъ ньима налазећимъ се гредама. Сила є леда пореметила изъ темеля савъ великій на Морави мостъ. – Између грађевина, коє є правителство наше предузело и извршило, чини ми се, да ни єдна была ніє тако лѣпа и величествена, као што є мостъ на Морави кодъ вароши наше; ова лѣпа грађевина, коя є правителство велику сумму новаца и много труда народъ стала, силомъ є леда упропашћена; ал’ остаю намъ стубови каменити съ єдне и друге стране рѣке пограђени. Ови су и онако као темель положени, да се мостъ каменитый начини, когъ тврди стубови моћи ће сили леда противостати; ако то дрвени учинити могли нису. Мы се надамо, да ћемо у мѣсто дрвеногъ сталный зиданъ мостъ до неколико година добити; а међутимъ бы се превозъ могао обдржавати найлакше и найбрже посредствомъ тако реченогъ покретногъ моста…

Белешка о ћупријским ћупријама никада неће да буде завршена, јер људи исконски желе да нови мостови спајају обале и људе.

Деценијама уназад у свим урбанистичким плановима предвиђа се изградња новог друмског моста на обилазници са источне или западне стране Ћуприје. Тренутно је актуелна замисао изградње моста узводно од ушћа Раванице.

Интересантно је да је ћупријски Грк Христос замислио обнову „Латинског моста“ који би постао највећа туристичка атракција.

Албум са фотографијама мостова:

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/mostovi/

osvetljenje

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: