ЋУПРИЈСКИ БАНКАРИ

Stamenkovic
Банкарски службеници у Ћуприји 1960. године

Пст, да нико не чује! Приватни банкари дају велике позајмице, додуше уз велике камате. Главни клијенти су им „бизмисмени“ који немају новац, а имају велике жеље, као и момци који би да купе полован аутомобил или недајбоже дрогу. Позајмљени новац се враћа обавезно, јер ту су они мишићави „ћелавци“…

Прве банке у Србији су настале давно у 19. веку. Истовремено је и у Ћуприји започет банкарски живот, најпре 01.01.1889. оснивањем “Ћупријске штедионице”, а затим 1905. године оснивањем Земљорадничке задруге као кредитног тела. “Моравска банка” је основана 1908. године, а касније и “Трговачка банка”.

Глава шећера је постала сурова реалност.

Кнежевина Србија, касније Краљевина Србија, па онда Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, као и стара Југославија, како се некада називала Краљевина Југославија, развијале су капиталистичку производњу уз помоћ новчаног капитала. Тадашња валута је имала златну подлогу и динар није заостајао за доларом.

Развој банкарства у Ћуприји се везује за проницљиви дух ондашњих локалних трговаца. Најпре је настало удруживање кроз задругарство, а касније и кроз заједнички интерес да се што више оплоди новонастали капитал.

Месна задруга за пољопривредни кредит у Ћуприји основана је 28. августа 1928. године. Ада Кохут је била заступник за Ћуприју и околину Југословенске осигуравајуће банке „Славија“. На челу „Моравске банке“ био је трговац Милосав Миша Црњански, један од првих чланова Ротари клуба Ћуприја – Морава. У главној улици у Ћуприји, сада Карађорђевој, а некада Краља Петра, поред „Моравске банке“ постојале су и „Трговачка банка“ и „Ћупријска штедионица“.

Наравно, држава је штитила своје интересе, па је тако у Ћуприји постојао „Главни одељак финансијске контроле“. Пред распад Краљевине Југославије ту је радило укупно девет службеника.

Други Светски рат је означио прекретницу у Србији, нестала је Краљевина Југославија са својим капиталистичким друштвеним уређењем и социјализам је наметнут сељацима, занатлијама, трговцима и радницима.

Пролетери постају радници самопуправљачи, рекло би се комунисти. Али комунизам и држава некако не иду заједно. Држава је морала да има силу, за коју је био потребан новац, а новац се убирао порезима. Комунистичко бескласно друштво и порез као капиталистичи елемент су у супротности, али…

Било како било, комунисти су убирали порез. У Југославији се то чинило као и у Америци. Служба друштвеног књиговодства Југославије је започела са радом 1953. године и трајала је све до распада СФРЈ, односно до 1991. године. А за разлику од уништене СДК, америчка ИРС постоји од 1952. године до данас. Кључна моћ коју поседује ИРС је могућност да се аутоматски одбијају порези на бруто радничку зараду. Амерички радници од послодавца добијају нето зараду исто као и српски радници.

Уставни закон 13. јануара 1953. је донет као велики пакет измена Устава ФНР Југославије од 1946. године, са циљем увођења појма самоуправљања у уставну материју Југославије. Устав од 1946. године са овим „самоуправним“ изменама биће на снази до Устава СФР Југославије од 1963. године. Закони који су се односиле на банкарски сектор су били слични капиталистичким законима, иако су домаће банке биле искључиво у државном власништву, а не приватном.

У Ћуприји су постојале филијале и Народне банке и Службе друштвеног књиговодства, али је постојала и Задружна штедионица, касније Комунална банка.

Године 1945. формирана је у Ћуприји филијала “Привредне банке Србије” и била је смештена у конфискованој згради “Трговачке банке” (Карађорђева улица број 18). Године 1956. формирана је филијала Среске Комуналне банке. “Задружна штедионица” је формирана 01.02.1958. године и постојала је до 01.04.1961. године.

СДК – “Служба друштвеног књиговодства” формирана је у Ћуприји 1961. године и налазила се у приземљу зграде некадашње “Трговачке банке”.

Банка у Ћуприји је мењала свој назив често. Звала се “Комунална банка” од 1961. до 1965. године. Затим је променила назив у “Инвестиционо-комунална банка”, да би од 1966. године до 1970. године радила као “Комерцијално-кредитна банка”. Коначно је постала “ЈУГОБАНКА” 01.10.1970. године (Пословна јединица Филијале “Југобанка” у Јагодини). Године 2002. престала је да ради.

Банкарски службеници су се селили из зграде у зграду. Користили су просторије некадашње – предратне “Трговачке банке”, у згради наспрам „Синђелића“. Једно време су били и у локалу поред биоскопа „Занатски Дом“, а онда су се преселили у зграду у централном парку поред реке Раванице (некада је ту била општинска вага, а данас је на том месту нова зграда пензиног и здравственог фонда).

Године 1974. је усвојен нови савезни устав који је дао више аутономије републикама и покрајинама, тако у основи испунивши захтеве Хрватског прољећа. Републике су добиле више права, смањене су овласти савезне државе. Једна од одредби устава истицала је територијални интегритет СФРЈ.

Банкарски закони су морали да се промене и ускладе са уставом из 1974. године. Суштина је била да су банке изгубиле самосталност у раду, добиле су кредитне одборе састављене од локалних политичара. Предузећа постају основне организације удруженог рада (ООУР) које се удружују у организације удруженог рада (ОУР) и у сложене организације удрженог рада (СОУР).

Апетити локалних политичара расту, множе се грандоманске жеље за стварањем огромних фабрика. Банке се комерцијализују. Стварају се први дилови између општинске власти, директора предузећа и банкара. У свакој општини се најављују грандиозни објекти, а у Ћуприји фабрика лимунске киселине.

У Ћуприју долазе „ЈИК банка“ и „Комерцијална банка“, па „Југобанка“ више нема монопол. Али то није била здрава банкарска конкуренција. Изградњом робне куће „Меркатор“ у Ћуприју стиже из Словеније „Љубљанска банка“.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је постојала у периоду од 1963. до 1992. године. Србија и Црна Гора су 27. априла 1992. формирале Савезну Републику Југославију, која је 2003. реформисана и преименована у Државну заједницу Србија и Црна Гора. Ова држава је престала да постоји јуна 2006. након референдума о независности Црне Горе.

Распадом СФРЈ долази и до промена у банкарском систему. Нова држава СРЈ је морала да дефинише своје институције, али је махом задржала старе. Тако је опстала и СДК, али је променила име. Године 1991. донет је Закон о Служби за платни промет и финансијски надзор. И као што амерички службеник у ИРС има широка законска овлашћења, тако је и службеник СДК у Југославији имао широка овлашћења, могао је да подноси кривичне и прекршајне пријаве против лица која су намерно или случајно грешила у свом пословању с новцем.

Пирамидална штедња је заменила Главу шећера. „Ћу ги врнем, само да ги обрнем!“ Санкције које су наметнуле УН изродиле су квази банкарске експерте. У Ћуприји се отварају нове приватне банке са домаћим капиталом.

„Ресавска банка“ се усељава у зграду близу Медицинске школе, у зграду некадашње ШТЕДИОНИЦЕ, банке коју су направили ћупричани након стварања Краљевине Југославије.

Евиденцији службе за обрачун и плаћање (ЗОП) је била независна у раду и тек понекад би се политика умешала вршећи притисак. Али оволика самосталност службеника у евидентирању свих токова новца је засметала новодошлој политичкој елити која је, након октобарске промене власти, 31.12.2002. године помоћу специјалне јединице полиције свима запосленима у централи службе ЗОП (СДК) показала пут до својих кућа.

И тако је држава престала да има свог књиговођу, евидентичара и контролора токова новца. Настало је ново доба, доба стварања компанија на Девичанским и сличним, можда мало мање девичанским острвима. Десетине милијарди долара одлазе неповратно из све сиромашније и сиромашније Србије.

Ћуприја у 21. веку добија више банака него што има производних фирми. Нико више и не броји које су то новоотворене банке, нико и не примећује када нестану из Ћуприје.

Грађанима полако излазе из сећања неке од банака које су сада у стечају: „Славија банка“, „Београдска банка“, „Југобанка“, „Беобанка“, “Ресавска банка”, „Инвестбанка“, “Агробанка”, „ЈИК банка“… Ћуприћани се сећају и АЛКО БАНКЕ, КБЦ БАНКЕ, ДЕЛТА БАНКЕ, АЛФА БАНКЕ, НЛБ БАНКЕ, …

Данас у Ћуприји раде следеће банке:

  • BANCA INTESA AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
  • BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AKCIONARSKO DRUŠTVO, BEOGRAD (PALILULA)
  • CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD
  • EUROBANK AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD
  • KOMERCIJALNA BANKA AD, BEOGRAD (VRAČAR)
  • SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA AD, BEOGRAD
  • UNICREDIT BANK SRBIJA A.D., BEOGRAD (STARI GRAD)
  • VOJVOĐANSKA BANKA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD

„Глава шећера“ или „Дужничко ропство“ су ноћна мора без које се не може.

Размишљам да уградим чип испод коже између левог палца и кажипрста с којим ћу да плаћам све дажбине, од паркирања до пореза на ваздух…

Аутор:

Душан Стаменковић

 

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: