Постоје свакојака места у белом свету ка којима јуримо чим добијемо слободно време. Не жалимо новац да путујемо што даље од своје куће. Да ли то тако смирујемо немир у својој души или имамо само жељу да се похвалимо како смо негде отпутовали?
А ту, близу наших кућа, на неприступачном врху изнад пећине и дубоко у речној клисури, крију се многе тајне. Само мало добре воље је потребно да се открију.
Лако се долази до велике цементаре у Поповцу код Параћина. Даље води узани асфалтни пут узбрдо, довољно високо да се у даљини опази масив планине Копаоник. А кад се пут попне на врх брега и крене се низбрдо стиже се у село ЗАБРЕГА.
Почетком септембра, на исти онај дан када су срушене куле близнакиње у Њујорку, народ се окупља поред реке Црнице на месту где су остаци времешног манастира Свети Јован Главосек. Високо изнад реке, а испод каменог врха, види се улаз у пећину.
Има ли у пећини скривеног блага или је то само легенда, нико не зна. Становници Петруса су оставили знатижељнима римске новчиће као доказ да се ту живело пре два миленијума. А можда и много раније.
Кнез Лазар у својој повељи спомиње село Соколари које се налази узводно од града Петруса, са леве стране реке Црнице. Могуће је да је село добило име по стени Соколовица. А на другој обали реке је данашње село Забрега.
Поред реке Црнице, кажу да се најпре звала Белица, а да јој је име промењено након што су Турци код цркве Огњене Марије поклали Србе и крв се слила у реку, направљено је више манастира у средњем веку. Сада су сви порушени и напуштени. Цео овај крај се зове још и Петрушка област.
Знатижељни увек могу да нађу довољно занимљивих података о манастирима и црквама Намасија, Свети Јован Главосек, Свети Никола, Света Петка, Свети Ђорђе, Манасињац, црква Благе Марије, … Све скупа у близини је 14 манастира и цркви, па се зато околина села Забрега зове Мала Света гора.
Монаси у средњем веку нису изабрали овај део поред реке Црнице само због тога што је био неприступачан за Турке, већ и због саме природе, тишине и плодне земље која уз благу климу пружа довољно хране.
Спокојство поред реке, далеко од градске буке и ужурбаног живота, смирују онај немир у души који сви све чешће осећамо.
На Црници, између четири водопада, налазе се воденице у којима се добија нејлепше брашно за проју и качамак. На пашњацима у планини се још увек чувају овце, па је сир незабораван. Можда и због дивљих каранфила и лековитих трава. Ту је и лековита хладна вода која извире испод пећине и града Петруса и лечи не само кожне болести. Риболовце и ловце чека богати плен.
Иза брега је Забрега.
Место које вреди посетити.
Околина цркве Светог Јована Главосека:
Албум фотографија Владице Божиловића – јануар 2018:
Moj dobar prijatelj mi je stavio zamerku oko imena crkve Svetog Jovana Glavoseka. Smatram da je u pravu, ali sam ostavio ovaj naziv.
Citiram prijatelja: „није Јован главосек него Усековање главе Јована крститеља. ЈОВАН ником није секао главе већ је он посечен по жељи ћерке краља која је желела да се на тањиру испред ње принесе његова глава.“.
Voleo bih da cujem stav citalaca oko imena crkve.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Trebalo bi to posetiti,slike su prelepe a i tvoje pisanje Dule,budi znatizelju.Do skoro sam putovala po Zapadu,ne zbog nemira nego da osetim duh Pariza,Rima,Spanije,Stokholma,Nemacke,Svajcarske itd,ali sada iz vise razloga mi je ovo dostupnije i verovatno cu to i ostvariti.
Свиђа ми сеLiked by 1 person