ИЗА БРЕГА – ЗАБРЕГА

 

Постоје свакојака места у белом свету ка којима јуримо чим добијемо слободно време. Не жалимо новац да путујемо што даље од своје куће. Да ли то тако смирујемо немир у својој души или имамо само жељу да се похвалимо како смо негде отпутовали?

А ту, близу наших кућа, на неприступачном врху изнад пећине и дубоко у речној клисури, крију се многе тајне. Само мало добре воље је потребно да се открију.

Лако се долази до велике цементаре у Поповцу код Параћина. Даље води узани асфалтни пут узбрдо, довољно високо да се у даљини опази масив планине Копаоник. А кад се пут попне на врх брега и крене  се низбрдо стиже се у село ЗАБРЕГА.

Почетком септембра, на исти онај дан када су срушене куле близнакиње у Њујорку, народ се окупља поред реке Црнице на месту где су остаци времешног манастира Свети Јован Главосек. Високо изнад реке, а испод каменог врха, види се улаз у пећину.

Има ли у пећини скривеног блага или је то само легенда, нико не зна. Становници Петруса су оставили знатижељнима римске новчиће као доказ да се ту живело пре два миленијума. А можда и много раније.

Кнез Лазар у својој повељи спомиње село Соколари које се налази узводно од града Петруса, са леве стране реке Црнице. Могуће је да је село добило име по стени Соколовица. А на другој обали реке је данашње село Забрега.

Поред реке Црнице, кажу да се најпре звала Белица, а да јој је име промењено након што су Турци код цркве Огњене Марије поклали Србе и крв се слила у реку, направљено је више манастира у средњем веку. Сада су сви порушени и напуштени. Цео овај крај се зове још и Петрушка област.

Знатижељни увек могу да нађу довољно занимљивих података о манастирима и црквама Намасија, Свети Јован Главосек, Свети Никола, Света Петка, Свети Ђорђе, Манасињац, црква Благе Марије, … Све скупа у близини је 14 манастира и цркви, па се зато околина села Забрега зове Мала Света гора.

Монаси у средњем веку нису изабрали овај део поред реке Црнице само због тога што је био неприступачан за Турке, већ и због саме природе, тишине и плодне земље која уз благу климу пружа довољно хране.

Спокојство поред реке, далеко од градске буке и ужурбаног живота, смирују онај немир у души који сви све чешће осећамо.

На Црници, између четири водопада, налазе се воденице у којима се добија нејлепше брашно за проју и качамак. На пашњацима у планини се још увек чувају овце, па је сир незабораван. Можда и због дивљих каранфила и лековитих трава. Ту је и лековита хладна вода која извире испод пећине и града Петруса и лечи не само кожне болести. Риболовце и ловце чека богати плен.

Иза брега је Забрега.

Место које вреди посетити.

Околина цркве Светог Јована Главосека:

Албум фотографија Владице Божиловића – јануар 2018: