ЈЕДНА ЧРВЕНА

Вределе је једна „Чрвена“ толико много да си за њу могао да купиш милион непотребних ситница код Руса, Украјинаца, Румуна, Бугара… Најпре су ти торбари били смештени на ћупријској зеленој пијаци, па онда на празном простору преко жутог моста, лево од пута ка Јагодини (ту је сада бензинска пумпа). У парку код железничке станице и касније у улицама Танаска Рајића и Синђилећевој та чувена једна „Чрвена“ више никоме није требала.

„Чрвена“ је у ствари била последња црвена стодинарка Народне банке СФРЈ. У топчидерској ливници новца је безбројно штампана да би се обезвредила у другим републикама претпоследње Југославије. Тако је почела највећа инфлација у светској историји.

А инфлација наноси штету онима који су мукотрпно штедели. После неког времена од уштеђевине би могло да се купе само шибице и свећа. А пензионери, који су највише трпели да би сачували „беле паре за црне дане“ као да то не знају. Увек верују обећању власти да ће повишица пензије у процентима опет да буде двоцифрена.

Имала је та „Чрвена“ магијску моћ за многе младе и лепе Украјинке и Румунке које су се удавале у Ћуприји. Не кажем да нису биле младе и лепе и Рускиње или оне из Молдавије за које се говорило или да су Украјинке или Румунке. А комшинице Бугарке нису бирале начин како да остану у Ћуприји.

Ех, рекло би се да је то било златно време за наше момке.

Данас нема више лепих мигранткиња. Заменили су их Сиријци, Авганистанци, Пакистанци, људи неке друге боје коже и вере.

Питање за данашње кладионичаре је да ли ће ускоро Србију да преплаве лепе Индијке или ће то да буду само Индијци који ће овде да раде као најјефтинија радна снага?

Заборављено је како је та једна „чрвена“ новчаница настала.

Након што је Тито одлучио да Југославија дарује неко обележје новоформираној Организацији Уједињених Нација у Њујорку, познати Хрватски вајар Аугустинчић је осмислио жену на коњу која у левој руци држи маслинову грану, а у десној руци глобус. Женски лик са погледом право напред, на коњу у трку, био је симбол вођења свих народа света ка миру.

Јесте да је коњ ратничка животиња, али за мир се треба изборити. А ко би други највише волео мир, него жена – мајка која би волела да јој синови не буду ратници.

Неупућени злонамерници су на споменику видели припадника небеског народа Србина на коњу који би да освоји свет борећи се против новог светског поретка.

Док ово пишем, ја се присећам како су биле лепе оне девојке које су у Ћуприју долазиле привучене  неком магијом једне „Чрвене“. Многе су биле школоване, нежних руку. Трбухом за крухом, као данас српска омладина, напуштале су своју државу. Европа им није давала визе, па су биле презадовољне што могу да живе у Србији. Данас су то удате жене које имају своју породицу, које перфектно говоре српски језик, додуше онај ћупријски.

Беше неко хладно, кишовито време. На великом проширењу иза моравског моста било је паркирано десетак путничких аутомобила, неколико лада, вартбурга и запорожаца. У отвореном гепеку покривена пластиком или шаторским крилом, стајала је роба за продају. Пазећи да не газим баре пролазо сам поред аутомобила. Запазио сам старијег човека, можда Украјинца или Белоруса, како продаје неке делове за тракторе. Дуго се цењкао с једним Ћупричанином. И на крају је пристао да спусти цену. Стекао сам утисак да му је свега било доста и да једва жели да оде негде и мало се угреје.

Златно време „бувљака“ је прошлост. Најпознатији у околини био је бувљак поред скретања са аутопута ка Свилајнцу. Чини се да је ту био прави камп и да се трговало на „велико“. Језик за споразумевање је био српски.

Време инфлације је прошло, па су Кинези заменили источноевропске комшије.

Изгледа да нам се ускоро смеши време када ћемо да почнемо да купујемо индијску робу.

Некако је све слично. Једино је остало само сећање на једну „Чрвену“ – црвену новчаницу са женом на коњу која и данас поносно стоји на високом постаменту у Њујорку, испред зграде Уједињених нација.   

Наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА