КРАЉЕВСКЕ ДИНАСТИЈЕ У ЋУПРИЈИ

Вредело је својевремено гледати телевизијску сапуницу „Династија“ макар да би се на кратко отргли од свакодневне комунистичке пропаганде о једнакости у сиромаштву. Додуше тада се тек чуло да наша принцеза Јелисавета Карађорђевић има прелепу ћерку Оксенберг Катарину која је глумила у серији. Ипак су девојке и жене волеле највише Џоан Колинс, а уздисале су за шармантним маторим Форсајтом који је глумио Карингтон Блејка, јунака серије.

О нашој принцези Јелисавети Карађорђевић није се много знало, уосталом Друг Тито је протерао младог краља Карађорђевић Петра и о правој династији Карађорђевић само се шапутало. Тако је било и са династијом Обреновић.

Опште незнање о српским владарским династијама условило је да се мало причало  и о посетама чланова ових династија Ћуприји.

О доласцима Црног Ђорђа и Милоша Великог у Ћуприју знало се због Боја на Иванковцу у Првом српском устанку и касније због преговарања са Турцима да Србија добије своју аутономију, макар у делу Београдског пашалука.

У другој половини 19. века у Ћуприји је живела трговачка породица Ристић. Као и сви трговци, тако су и Ристићи били богатији од осталих. Народ је гунђао како су Ристићи куповали државну земљу по повлашћеним ценама, како су њиве давали сељацима да их обрађују за мале паре, како су позајмљивали новац по зеленашким каматама… „Глава шећера“ није измишљена.

Према записаним подацима приликом пописа становништва давне 1862. године следи:

„10. Милован Ристић, трговац, стар 40 година, жена Стана 36 година, синови Милија 12 година, Димитрије 8 година, кћери Милојка 14 година, Катарина 5 година, отац Риста 65 година, браћа Милосав 36 година, Милисав 32 године, снаје Стамена 32 године, Јованка 26 година, синовац Никола 4 године, синовице: Драга 8 година, Дафина 5 година, Љубица 3 године, Милица 1 година, сестра Фемија 18 година. – Имање: 1 кућа, два дућана, једна меана, 1 башта, 1 шљивар, 10 њива од 24 дана орања, две три ливаде од 15 дана коса траве, 5 забрана, два винограда од 11 мотика – у вредности 959 дуката. – Приход од трговачке радње и капитала и привреде 91 талир. – По имању спада у V класу, а по приходима у VI класу.“

Деда Риста Ристић је имао кћер Фемију и синове Милована, Милосава и Милисава. Унуке су се звале: Милојка, Катарина, Драга, Дафина, Љубица и Милица, а унуци Милија, Димитрије, Никола.

Боравећи у Јагодини наш песник и сликар, боем у души, Ђура Јакшић, зарађујући за живот насликао је 1871/72. године портрете Милована и Стане, затим Милосава и Станије (Стамене) и Ване. Слике се налаз у Народном музеју у Београду и у Галерији Матице Српске. Истовремено је Георгије осликао зидове салона у новој кући Ристића која се налазила у центру Ћуприје, у улици Цара Лазара с леве стране гледано према манастиру Раваница. Кућа је после стотину година порушена да би се сазидала велика робна кућа словеначког „Меркатора“. На том месту се данас налази продавница из трговачког ланца „ЛИЛИ“. Последњи власник који је у њој живео био је предратни трговац Константин Која Ристић. У време комунистичке власти у две просторије ове изузетне куће боравио је са својом породицом Којин син Миле Шоче.

Фамилија Ристић је живела као права династија. Поред осталог била је и акционар ћупријских банака из почетка 20. века. Милосав Ристић је као члан Радикалне странке био народни посланик, а неко време и председник општине Ћуприја. Милосав М. Ристић је након Великог рата био члан Демократске странке и кандидат за народног посланика. Од 1926. године трговац Никола Ристић био је председник општине Ћуприја.

„У овом лудом свету мерило поштења и исправности је број дијамантских прстенова на руци, који су можда добијени отимањем и можда одсецањем туђе руке.“

Уочи почетка Другог светског рата београдски лист „ПРАВДА“ је објавио сећање Јеле Ристић о посетама Ћуприји српских краљева из династија Обреновић и Карађорђевић:  

„Једног дана кућу Николе Ристића посетио је Краљ Милан са Краљицом и сином Александром. Пошли су за Раваницу, али су предходно свратили у дом Ристића, где су примили многе угледне људе из околине. Док је Краљ Милан био заузет пословима, његов син, доцније Краљ Александар Обреновић, претурао је у једној соби по албумима и стакларији. Био је веома несташан па је, наравно, чинио штету на сваком кораку. Из једног албума је поцепао слике. Поломио је чаше. Домаћин је то све посматрао, правећи се да не види ништа, али је по одласку гостију све то покупио и спаковао у једну кутију. Имао је предосећај да ће можда доживети када ће Александар Обреновић посетити његову кућу као Краљ. То се предосећање испунилo. Приликом поласка за манастир Раваницу, али овог пута као Краљ, у кућу Ристића дошао је једног дана Александар Обреновић.

Никола Ристић се сетио оне кутије у којој су биле спаковане поцепане слике и стакло па је кутију неприметно ставио на сто спаваће собе. Ускоро је у собу наишао и Краљ Александар Обреновић. Беше му чудно од куда на столу стварчице које су можда тек мало пре биле у рукама неког несташног детета. Ствар је ускоро разјашњена. Домаћин куће Никола Ристић је то на Краљев захтев објаснио…

После 1903 године Ћуприју и кућу Николе Ристића посећивао је врло често и Блаженопочивши Краљ Петар Први Ослободилац са Блеженопочившим Краљем Ујединитељем. Краљ Петар је у два три маха долазио у Ћуприју што је и Блаженопочивши Краљ Александар Ујединитељ такође чинио. Краљ Ујединитељ је често посећивао манастире Раваницу и Манасију, али у Ћуприји се мало задржавао. Две године пред анексију Босне и Херцеговине у Србији су одржавани маневри, којима је присуствовао и Краљ Петар Ослободилац. Маневри су одржавани у Поморављу, те се стицајем прилика догодило да је Краљ Петар морао проћи кроз Ћуприју, на путу за Добричево, државно пољопривредно добро, које се налази у близини Ћуприје. Том приликом Краљ Петар је рекао претседнику Ристићу да изручи Краљевски поздрав Ћупричанима и да им објави да ће их њихов владалац ускоро посетити. Краљевој посети Ћупричани нису се изненадили. Јављено је да ће доћи и Александар Карађорђевић и да ће преноћити у Ћуприји у дому Николе Ристића.

О овој посети г-ђа Ристић нам је причала:

• Чим смо сазнали да ће у нашој кући преноћити Краљ Петар са Својим Сином, ужурбано смо припремали све што је потребно за дочек високих гостију. Моја мала Нада спремала је букет да га преда Краљу чим ступи на кућни праг. У вароши је било све весело, раздрагано. Многе депутације спремале су се да затраже аудијенцију код Краља. Краљ Петар довезао се са сином и пратњом по подне у нашу кућу. Мала Нада покушала је да седом краљу преда букет, али краљ је захваљујући девојчици рекао да цвеће преда Његовом Височанству:
• Подај цвеће младом! За њега је цвеће.

Пошто су се Високи Гости мало одморили, почела су примања. Госпође из Женске подружнине биле су убрзо примљене у аудијенцију код Краља Петра Првог Ослободиоца. Стари Краљ је дуго разговарао са угледним дамама из Ћуприје и био је веома радостан и задовољан што је пред собом имао неколико чланица у српској народној ношњи.

• Уживам када посматрам нашу дивну српску ношњу, говорио је стари Краљ чланицама Женске подружнине. Жао ми је што се она мало носи. Исто тако лепе су и дивне наше народне игре.

Високи Гости су истога дана увече присуствовали банкету који је у њихову част приређен у просторијама хотела „Уједињење“. За све време боравка у Ћуприји Александар је био у друштву младих официра. За успомену на посету Двор је послао Ристићу велику Краљеву слику у сребрном раму и својеручним потписом Краља Србије.

По уласку непријатеља у Србију због сазнања да је кућу Ристића посећивао српски владар одмах су домаћин и домаћица интернирани…

Времена се мењају, па се тако мења и однос народа према владарима – бивши се пљују, а садаши се уздижу у небеса.

Споменик краљу Александру у центру села Јовац подигнут је 1936. године у порти храма Силаска Светог Духа на апостоле, тј. у порти сеоске цркве. Некада је споменик имао два дела. У доњем делу налази се списак свих Јовчана и Дворичана погинулих у ратовима између 1912. и 1918. и тај је део и данас добро очуван. На постаменту се налазе мотиви Косовског боја. На горњем делу налазио се споменик краља Александра Ујединитеља у природној величини.

И како то бива у Србији, одмах након Другог светског рата, након мање од једне деценије, споменик је срушен од стране локалних комуниста, и то на један врло суров и безочан начин. Наиме, група локалних комуниста је у току ноћи ушла у порту цркве, свезала конопцем део споменика испод главе Краља, где се налазио врат Краља, а други део конопца везали су за јарам са воловима. Док су волови вукли, комунисти су ударали великим маљевима у део где су ноге краља. Споменик је пао, а онда су делове разносили и разбацивали по порти. Неки од тих партијских моћника су уринирали и вршили велику нужду на прагу цркве.

Тако кажу старији мештани, који на крају увек додају: ”И Бог да поможе. Како су радили, тако су и прошли у животу.” 

Иначе, овај су споменик поштовали чак и непријатељи. Немци су му, пролазећи туда, салутирали.

Аутор: Душан Стаменковић

Књига ЕГЗЕКУТОР садржи ову причу.
Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА