ШПИЛХОЗНЕ

Пловидба моторним чамцем по узбурканом мору при повратку са острва Сусак на Мали Лошињ је сцена која се памти. Вероватно огроман страх од превртања чамца и утапања у модру воду стоји негде дубоко у подсвести, па избије само у тренутку жеље да отпловим на неку усамљену плажу.

Био сам превише мали да имам право сећање на тај први одлазак на море са мајком, оцем и братом. Једино у породичном албуму постоји фотографија на којој смо мој брат и ја без гаћа у води поред обале и само су нам главе истурене према објективу камере.

Друго путовање на море памтим једино по појединим сценама. Ваљда ми је у исто време било узбудљиво и лепо када је воз улазио у тунел, па сам баш ја био задужен да палим светло у купеу. Путовали смо отац, брат и ја у Херцег Нови. Сада знам да је то био ћира којим смо се возили од Чапљине, па изнад Дубровника до Херцег Новог. Остала ми је у сећању сцена уласка воза у Игало и први поглед на море. Одсели смо у кући која је била негде између мора и пијаце у Херцег Новом. После пар недеља је допутовала мајка, а отац се вратио у Соко Бању у којој смо живели. Тако сам остао на мору више од месец дана. Не сећам се повратка кући. Из тог периода је остала фотографија на којој смо отац, брат и ја, малецки поцрнели беличко  у шпилхознама. Отац је носио бело одело, статусно обучен за чиновника из тог времена, мада је имао само 36 година.

Наредног лета, када сам већ напунио четири године, памтим како сам с мајком путовао бродом „Партизанка“ из Сплита до Херцег Новог. Требало је да летујемо у Улцињу, али нам је ноћна вожња бродом по узбурканом мору пресела. Док сам ја на великом коферу спавао до Дубровника, моја мајка ока није тренула. Ујутру између Дубровника и Херцег Новог била је бура, па смо сви повраћали и онда је моја мајка одлучила да скратимо путовање и останемо у Херцег Новом. У кући у којој смо летовали живео је Саво, мојих година, с којим сам се играо. И он је волео маст на „крух“, као и ја. А маст је била из велике стаклене тегле у коју је моја мајка још у Соко Бањи уредно наређала шницле заливене машћу, па је маст била слана и имала је укус прженог меса.

Леп је Херцег Нови, али је моја мајка била задовољна зато што смо срели две њене вршњакиње из Јагодине, које су такође довеле своју децу. Сви смо се заједно сликали у Котору на једном излету. Оне су се увече купале на шљунковитој плажи која је испод тврђаве, одмах на почетку пристаништа, док сам ја чувао одећу. А дању смо ишли на плажу код тунела, која је била најповољнија за нас клинце.

Следеће летовање на мору било је у Подгори испод Биокова, само са оцем. Тада смо већ живели у Ћуприји. Подгору заиста памтим са много детаља, јер сам већ био пошао у школу. Возом смо путовали до Сплита, а онда бродом преко Макарске до Подгоре. Нисам био некакав пливач, па сам користио гумени обруч да бих отишао што даље од обале, тамо где су пролазили делфини. Тек ме је сада страх шта је све могло да ми се догоди.

Свако будуће летовање или само одлазак на море, било је за мене нешто сасвим нормално. Од Улциња до Трста, преко Хвара и Вела Луке, авионом, бродом, возом, аутобусом или просто аутомобилом. Није било месеца у години, а да нисам уживао понекад само у погледу на морски хоризонт. Па ипак она безбрижност док сам носио шпилхозне које је моја мајка сама шила, никада неће да се понови.

Херцег Нови се много изменио. Железнички колосек је замењен дугачким шеталиштем „Пет Даница“, стара железничка станица је постала хотел и кафана, нови кафићи и продавнице, солитери у Игалу, јадранска магистрала изнад града… Нема више ни златних рибица испод палми у парку хотела „Бока“. Једино су остале степенице између кућа које воде до морске обале. Мислим да има двеста степеника од куле са сатом до пристаништа. Док су моји проводили по пола године на мору, мени је било досадно, па сам најдуже био два месеца, изговарајући се да ми се ближе испити у септембарском року.

Чуо сам да се и данас производе и продају шпилхозне. Не знам, моји синови су на мору носили панталоне са ногавицама до колена. Времена се мењају. Сада понекад пожелим да одем на терасу Градске кафане у Херцег Новом и да уживам у погледу на залив док галебови без страха слећу на ограду.

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА