Темељи на коњским костима Прашина са Лудог поља имала је укус метала и старе патине. Игор је стајао на ивици ископа, држећи у руци замацкани нацрт који је градоначелник већ „благословио“ својим печатом. Иза његових леђа, Нови град је растао као бетонски тумор. Контејнери за становање, поређани у беспрекорне низове, подсећали су на кутије за... Continue Reading →
ВУДУ НА СРПСКИ НАЧИН
Људи су људи на целој земаљској кугли, имају исте муке и исте жеље. И писмени и неписмени се заљубљују у погрешне особе, пате, моле, проклињу, свете се.... Разбољевају се од неизлечивих болести. Врачеви постоје вечно. Некада лече, некада застрашују, некада су вође. Познају кретање звезда и лековита својства биљака. Било је много богова, па онда... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари