РАЂАЊЕ ГРАДА

Због свог стратешког положаја поред Велике Мораве на путу Европа – Азија, Ћуприја је од памтивека била утврђење. У доба Римљана била је велики каструм (војни логор и муниципијум)  Хореум Марги, касније словенски утврђени град Равно (Rabna, Ravanelle, Rabnel, Rabinel). Римско утврђење је највероватније порушено у налету Хуна предвођених Атилом, средином V века. Словенско утврђење Равно, које се први пут... Continue Reading →

КОСМОДРОМ У ЋУПРИЈИ

У најбољој намери за цео Српски народ саградиће се прави, правцати КОСМОДРОМ у Ћуприји. Имаће немерљиву корист од космодрома сви из Србије, а не само Ћупричани и комшије. Ту се пре свега мисли на индустријска предграђа Ћуприје - на Јагодину и Параћин. Космодром неће да буде само гола пољана у близини Стублина, најстаријег насеља поред... Continue Reading →

МОСТ

Највећа вредност студентске собе су били постери окачени на зидовима, ормарима, прозорима, свуда где је то могло да се уради. Рођендански поклони су поред незаобилазних најновијих књига били баш ти постери. Девојке су волеле романтичне и шаљиве приказе, а момци су се утркивали са спортским, музичким и аутомобилским. Моји најбољи другови су у соби имали... Continue Reading →

КРАЉЕВО ПОЉЕ

Спуштајући се лагано пољима поред леве обале реке Миросаве долази се до њеног ушћа у реку Раваницу. Некада се Миросава звала другачије, а Раваница река Равна. Непосредно пре ушћа преко реке Миросаве прелази пут Ћуприја - манастир Раваница, који је скоро праволинијски усмерен. Овај пут пресеца Краљево поље које се пружа до реке Раванице. На... Continue Reading →

СУЂЕНО ЈЕ

Колико пута кажемо: „Ма, суђено је...“ и да при томе предајући се слегнемо раменима? Да ли је заиста тако? Да ли је све унапред одређено, баш онако како су нам СУЂЕНИЦЕ намениле? Данас сви имамо право на побуну, сви имамо право да говоримо, али истовремено немамо моћ да се наш глас чује. Свако од нас... Continue Reading →

МИЈАТОВАЧКА ПРИЧА

У ресторану у центру Новог Сада служили су кинеску храну, па смо знатижељни пошли тамо на ручак. Добили смо јело у чинији и два штапића. Замолио сам да ми ипак донесу виљушку, али и велику салвету да бих кинеске штапиће однео кући као сувенир. На све то се професор доктор Хаџи Милутин Стојковић само благо... Continue Reading →

Направите веб-место или блог на WordPress.com

Горе ↑