КОСМОДРОМ У ЋУПРИЈИ

У најбољој намери за цео Српски народ саградиће се прави, правцати КОСМОДРОМ у Ћуприји. Имаће немерљиву корист од космодрома сви из Србије, а не само Ћупричани и комшије. Ту се пре свега мисли на индустријска предграђа Ћуприје – на Јагодину и Параћин.

Космодром неће да буде само гола пољана у близини Стублина, најстаријег насеља поред Велике Мораве, него ће да представља и велики школски центар за обуку из целог света слободоумних људи жељних васионе и далеких планета Марса и Венере. Руководство космодрома „Морава“ биће смештено у строгом центру Ћуприје, у згради која је сазидана давне 1890. године са наменом да ту деца, док стичу школска знања, добију и лепо васпитање.

Број становника у Ћуприји и у околним селима сада се непрекидно смањује, уосталом као и у већини места у Србији. Зато постоји потреба да се ова негативна појава заустави. Најцелисходније решење је изградња космодрома у Ћуприји. Тиме би одлазак младих људи из Ћуприје био тренутно заустављен, јер би Ћуприја била европски атрактивна. Број становника би се из године у годину повећавао – млади Ћупричани не би више одлазили да их „Сунце туђег неба греје“, чак би се и враћали из целог у свој завичај. Уједно би се многи странци, Кинези, Турци, Арапи, … досељавали у Ћуприју. Инжењери из Индије (који иначе раде за мале паре) за собом би доводили прелепе Индијке спремне да поред Велике Мораве рађају много деце. 

Драстично повећање становника у Ћуприји изискивало би и повећану стамбену градњу са којом би се потпуно обновила градска инфраструктура. Потребе за здравом пијаћом водом условиле би не само копање нових бунара поред Велике Мораве, него и довођење воде са здравих планинских изворишта. Уједно би била обновљена канализациона мрежа и све отпадне воде би се рециклирале у постројењима на обали Велике Мораве. Прилазни путеви ка граду и транзитне саобраћајнице са околним улицама биле би проширене. Гвоздени мост стар један век постао би туристичка атракција, а Јагодинци би долазили у Ћуприју преко новог, широког моста са четири саобраћајне траке и разделним острвом по средини. Наравно, разделно острво по средини улице красило би и Карађореву (главну) улицу у Ћуприји, као и остале веће улице – Кнеза Лазара, Кнеза Милоша, Краља Петра Првог…

Највећи број домаћих и страних туриста би долазио у Ћуприју да би се дивио папучицама, петунијама, мушкатлама и другом разнобојном цвећу које би се налазило не само у саксијама на уличним бандерама, него и у огромним жардињерама на средини улица, односно на разделним острвима. Грађани не би могли да чупају пелцере, јер би улично цвеће било високо и недоступно. Уједно, због великог броја возила на улицама, грађани не би могли ни да приђу жардињерама, а самим тим и безбедност пешака била на највишем могућем нивоу.

Јурећи ауто-путем Београд-Ниш, многи Турци би прекидали вожњу и скретали у Ћуприју да се сликају поред маркантног споменика Кнезу Лазару. Већина Турака би искористила прилику и да обиђе манастир Раваницу и у новом мотелу изнад манастира руча турске специјалитете. 

Долазак у пословни део космодрома „Морава“, који ће да се налази на обали реке Раванице у најлепшој и најстаријој грађевини у центру Ћуприје, биће омогућен улицом Игора Парфјонова, првог директора градског музеја у Ћуприји, који је био и најскромнији професор историје у Гимназији. Ова улица постаће прави украс десне обале реке Раванице наспрам паркиралишта иза зграде Високе медицинске школе. А сама Висока медицинска школа прерашће након спајања са сличном крушевачком школом у академски центар под патронатом државе. Саградиће се ту и „Студењак“ за младе из целе Србије.

Нагло повећање броја становника у Ћуприји условљено космодромом „Морава“ и доласком Кинеза, Индијаца, Турака, Арапа и миграната са Блиског истока, неизоставно ће да натера општинску власт да отвори још једну основну и једну средњу школу у којој ће настава да се одвија искључиво на енглеском језику. А само за младе  Кинезе део српске историје биће допуњен историјом старог Рима са освртом на Хореум Марги. Нестаће зле слутње да ће у блиској будућности да дође до спајања садашњих основних и средњих школа због све мањег и мањег броја ученика. Тако ће истовремено и број наставника и професора бити нагло повећан.

Можда ће неко да се пита на којим ли сам ја то дрогама, када пишем о космодрому, о широким улицама са жардињерама по средини калдрмисаног коловоза, о новом водоснабдевању, о повећању броја становника…?

Тачно је да ми као друштво сада у Србији препознајемо и прихватамо истополне бракове са усвојеном децом, али још као друштво нисмо спремни и да легализујемо лаке дроге. Значи ли то онда да сам ја можда јео бунике? Или можда користим фармацеутске новитете које су нам донели мигранти из Авганистана?

Било како било, Ћуприја ће поново да постане велики српски административни центар. Вратиће се из Јагодине у Ћуприју државне институције. Касарна ће да оживи, јер ће у њој уместо артиљераца да се школују српски космички специјалци. На добричевским пољима производиће се ауто делови за све марке аутомобила, а уместо фарми свиња и говеда опет ће да се узгајају коњи. Поред авионске писте, између фабричких хала, зеленеће се прелепи хиподром.

Атлетска дворана са атлетским стадионом у строгом центру града окупљаће спортисте из пола Европе. Само за њих изградиће се и огроман хотел, па ће улица Цара Лазара да постане непрепознатљива старијим Ћупричанима. А због свих оних инжењера из Индије и експерата из Кине и Турске поље између Ћуприје и Супске постаће нови мали град.

Одувек је за Малог Ђокицу важило правило – имаш све без образа или имаш образ без свега. У једнопартијској Србији све више има оних који имају све.

Ћупријским пензионерима су остављене клупе у парку поред Велике Мораве. Могу да дремају на њима по цео дан. Могу међусобно да препричавају детаље из кинеског пројекта о пловној Великој Морави. И повремено да баце поглед ка космодрому „Морава“.