РАЂАЊЕ ГРАДА

Због свог стратешког положаја поред Велике Мораве на путу Европа – Азија, Ћуприја је од памтивека била утврђење. У доба Римљана велики каструм (војни логор и муниципијум)  Хореум Марги, касније словенски утврђени град Равно (Rabna, Ravanelle, Rabnel, Rabinel). Римско утврђење је највероватније порушено у налету Хуна предвођених Атилом, средином V века. Словенско утврђење Равно, које се први пут помиње средином XII века, је уништено пре доласка Турака.

Равно је вероватно страдало 1183. године у борбама које је српско-мађарска коалиција водила против Византије. А можда је тврђава Равно уништена средином XIII века током монголске провале на Балкан (1242) или током бугарског упада у Србију (1253/1254).

Камен са римских и словенских развалина је коришћен за изградњу манастира Раванице.

Средњовековни путописци, који су у Средњем веку обилазили Параћин и Јагодину, први пут спомињу утврђено насеље на обали Велике Мораве тек након што је турски везир 1660 године изградио мост преко реке, на месту где је некада био римски мост. Морава Паланка или Морава Хисар је тако добила име Ћуприја, које се и сада користи.

Порекло имена може да се објасни превођењем појмова: римско насеље Хорреум Марги (Хорреум – амбар, Марги, – Морава), византијски град Хорреум Планум (Планум – Плаин), средњовековни српски град Равно (раван – равница), турски град Хисар Морава (Хисар – град), Копру, а садашње име града Ћуприја по мосту (оријентализам копру – ћуприја, мост). 

Тек пре око два века Ћуприја је престала да буде утврђење. Услов да Турци напусте Ћуприју био је да се ту не налази утврђени град. Мудром политиком Милоша Обреновића, турски топови изнад шанца формално нису били на зидинама тврђаве. Турско утврђење је срушено 23. и 24. децембра 1833. године.

Одлазак Турака током 1834. године није био једноставан, јер су захтевали новац за своју имовину. Милош Обреновић није жалио новац за исплату, јер је желео да Турци што пре ослободе куће и имања у корист Срба који су се досељавали са Косова и Метохије, из околине Врања и других крајева који су још били под турском управом.  

Zirovnica karta 1815

Ћуприја се некада налазила само непосредно поред Велике Мораве, на левој обали реке Раванице где се сада налази касарна и на десној обали реке Раванице где се сада налази црква. Године 1833. спојене су нахије ћупријска и параћинска, односно ова друга са својих 28 насеља припојена је ћупријској нахији. Тако 16. марта 1835. године Петар Борћевић јавља кнезу Милошу да је у споразуму са Милетом Радојковићем и Милосавом Здравковићем преселио село Жировницу у Ћуприју и да су плацеви ушорени дуж напред обележених улица, а село Врапчане Параћину. Занимљиво је да је жировничко гробље остало и да су Жировничани своје мртве и даље сахрањивали на њему све до краја XIX века. Три године касвије припојени су Ћуприји село Мућава (налазило се на платоу садашње Мућавачке шуме) и засеок Мрчевац (налазио се у подножју Везировог брда). Ова села припојена су комплетно ономе делу вароши који им је био најближи и тако су се формирале „мале” (махале), које и данас постоје. Ово припајање било је претежно административна мера, али економски оправдана у периоду тежњи за јачањем окружних места.

1835 Zirovnica i Vrapcane

1834 otkup turskih kuca

У архивама се чува документација из које може да се види да је насеље 1837. године урбанизовано под надзором инжењера Барона Кордона кога је Милош Обреновић послао на молбу старешине Среза Ресавског Округа Ћупријског.

1837 indzinir Baron Kordon

stara kuca

У Србији, па и у Ћуприји, догађаји у Мађарској 1848. године изазивали су нагли прилив Срба из Војводине у Србију. Ћупријска општина дала је досељеницима бесплатан грађевински материјал, помоћ у изградњи кућа, и пољопривредно земљиште, а ослободила их је и пореза на три године, уз обавезу да за 15 година не смеју отуђити земљиште, нити га оптеретити хипотекама. Сматрало се да ће Банаћани добивши мало земље да побољшају начин обрађивања земље поред Велике Мораве.  Истовремено је и повећан број становника у вароши, скоро двоструко.

Све до почетка Великог рата урбанистичке планове Ћуприје оверавали су надлежни министри у Краљевини Србији. Између два светска рата Ћуприја је имала већи број становника од Тиране, главног града Албаније. Рађање града није било тако једноставно у турбулентном двадесетом веку.

О последње три деценије и почетку „дивље градње“ у Ћуприји и драстичном смањењу броја становника неком другом приликом.

Advertisements

One thought on “РАЂАЊЕ ГРАДА

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: