МОСТ

Највећа вредност студентске собе су били постери окачени на зидовима, ормарима, прозорима, свуда где је то могло да се уради. Рођендански поклони су поред незаобилазних најновијих књига били баш ти постери. Девојке су волеле романтичне и шаљиве приказе, а момци су се утркивали са спортским, музичким и аутомобилским. Моји најбољи другови су у соби имали на постеру један швајцарски вијадукт, а ја сам био љубоморан због тога. Још увек памтим нестварни алпски пејсаж и пут који прелази изнад кланца.

Највећи светски градитељи остали су познати по својим мостовима, као и највећи ратни злочинци који су их рушили. У многим књижевним и филмски делима мост је био значајан мотив.

Завршетком изградње железничке пруге Београд – Ниш давне 1984. године, само три године након почетка градње, у времену када у свету није било камиона, булдозера, ровокопача и разних грађевинских машина, први пут је преко Велике Мораве направљен гвоздени мост. Рушен је у Великом рату и обнављан. А у наредном светском рату један анонимни Ћупричанин је спречио Немце да га поново сруше.

За разлику од железничког моста, друмски мостови преко Велике Мораве су били дрвени, понекад и понтонски. Тек након Великог рата, 1922. године, на Великој Морави су изграђени гвоздени мостови и то као ратна репарација.

Друмски мост код Ћуприје Немци су делимично порушили у октобру 1944. године приликом повлачења ка Јагодини.  За десетак дана Руси су направили привремени мост чији се остаци у реци виде и данас. А права поправка је уследила касније, најпре привремена, а затим и детаљна. О тим поправкама опширно је извештавао недељник „Нови пут“.

Уочи дочека Нове 1946. године гвоздени мост на Великој Морави поред Ћуприје, на главном путу од Београда ка Нишу, поправљен је помоћу дрвених делова који су били постављени привремено. Министри и политички прваци Ћуприје свечано су отворили мост преко кога је кренуо први камион, а за њим и фијакери. Уследило је и народно весеље и богат заједнички ручак.

Запослени на железници у Ћуприји који су поправљали локомотиве и вагоне својски су се потрудили да направе замену за порушену челичну конструкцију моста, па је ново отварање моста уследило уочи Видовдана 1946. године.

Велика реконструкција друмског моста је урађена пре три деценије када је дрвена конструкција коловоза замењена асфалтном и када су за пешаке направљене нове стазе ван коловоза, са спољне стране моста.

Данас је потребна нова реконструкција моста због дотрајалости. Уназад неколико година се одлаже, јер држава нема довољно новца.

У свим урбанистичким плановима Ћуприје у последњих пола века предвиђа се изградња потпуно новог моста на друмском правцу Јагодина – Ћуприја. Траса државног пута се мења, па је некада то источна варијанта, а некада западна варијанта обилазнице.

Суштина је да је пут Јагодина – Ћуприја – Параћин државни пут и да изградњу модерног моста преко Велике Мораве мора да финансира држава.

А онда се поставља оправдано питање шта ће бити са данашњим мостом, са „Жућком“?

Да ли ће да се понови судбина старог железничког моста који је отишао у „старо гвожђе“ или неће?

Да ли је општина Ћуприја довољно богата да преузме од државе постојећи мост и да га сачува за сопствене потребе? Ако држава неколико година одлаже реконструкцију моста зато што нема пара, да ли ће онда општина да има толико пара?

Стари железнички мост је већ пао у заборав, па се плашим да тако неће да буде и са друмским мостом. Додуше, стари железнички мост је далеко од очију Ћупричане, па је лако брзо заборављен. Али „Жућко“ је ту, скоро у центру града, само пар стотина метара од модне куће „22. Децембар“, од Дома ЈНА, од касарне…

Некако сам забринут, па прижељкујем да пре изградње новог моста држава најпре поправи „Жућка“ и продужи му век. А после нека се направи дуго очекивани нови мост заједно са западном обилазницом око Ћуприје, ван простора археолошког парка „Хореум Марги“.

Мост и парк су романтични део младости многих из Ћуприје, Јагодине, Параћина…  Зато нека поживи у новом оделу, осветљен у свим бојама, са гејзиром у Великој Морави, са најдужим вештачким водопадом, дужим од оног у Арачлијском потоку у Јагодини.