Време пролази ма колико ми желели да га зауставимо или да се вратимо уназад. Давне 1893. године Велико Поморавље је задесио снажан земљотрес. Земља се отварала, вода се мутила. Рушиле су се куће. У Ћуприји је страдала једноспратница Окружног начелства која се налазила у кругу данашње касарне. И многе друге куће су оштећене, иако су... Continue Reading →
ПОПАДИЈИН ГРЕХ
Вероватно сам од своје баке наследила дар да лепо цртам и сликам. Она ме је и највише подржавала да после гимназије наставим студије на ликовној академији. Додуше моја бака није волела много цркву и била је изненађена мојом склоношћу да сликам иконе и фреске. Нисам имала ни пуних двадесет година када сам упознала будућег мужа... Continue Reading →
Ој, младости – БРАНКО
Политички неистомишљеници се не хапсе у демократском друштву. Напротив, јер разлика у мишљењу ствара напредак, па су зато пожељна другачија виђења будућности света. Нетолерантност власти према разликама указује на режимску диктатуру. А познато је да насилнички режим увек има свој крај, пре или после. Додуше, цена гушења диктатуре је крвава, јер је зло родило друго... Continue Reading →
ДУГО ДРУЖЕЊЕ И СЛУЖЕЊЕ (1937-2019)
Регистрована удружења грађана се међусобно разликују по томе што окупљају људе око различитих циљева. Препознатљива су удружења голубара, пчелара, риболоваца, планинара... Постоји и једно у целом свету признато удружење грађана, оних грађана који су различитих професија, различитог степена образовања, различитог имовног стања, различитих година живота, различите вероисповести, различите националности, различите политичке оријентације, различите..., али сви... Continue Reading →
ЗАБОРАВЉЕНИ – РАМНОВО
Римски град (каструм) Хореум Марги се налазио на заравни на десној обали Велике Мораве која је била довољно високо да је помахнитала река никада не поплави. Мењала је своје корито Велика Морава, плавила је на западу поља испод Јухора, па се враћала ка истоку. Остављала је иза себе мочваре и језера пуна рибе, али и... Continue Reading →
СТАРЕШИНА ЦРКВЕ – ПОП ТОМА
Стојао је испред олтара у цркви Вазнесења Господњег у Раваници. Онако крупан могао је да види далеко изнад глава присутних тако да је сваког појединачно гледао у очи. Није имао папир у руци, већ је дубоко из душе говорио о тешким временима за Србе. Јасно, отресито, да га сви чују. Мрзео је кумуњарски систем који... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари