СТАРЕШИНА ЦРКВЕ – ПОП ТОМА

knjiga-1060

Стојао је испред олтара у цркви Вазнесења Господњег у Раваници. Онако крупан могао је да види далеко изнад глава присутних тако да је сваког појединачно гледао у очи. Није имао папир у руци, већ је дубоко из душе говорио о тешким временима за Србе. Јасно, отресито, да га сви чују. Мрзео је кумуњарски систем који је те 1981. године још био владајући у Србији.

Обележавао се велики јубилеј – шест векова манастира Раванице.

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман је седео на столици испред улаза у цркву. У десној руци је држао крст са гранчицом босиљка коју је потапао у свету водицу, па би сваког додирнуо по челу… Много људи је у колони, мирно и достојанствено, прилазило патријарху. Био сам одмах иза патријарха и посматрао сам све те људе, младе и старе, скромне. Памтио сам њихове ликове, али ми из главе није излазила упечатљива појава младог свештеника који је у манастирској цркви одржао веома сугестиван говор. Он је на мене оставио већи утисак од самог патријарха Германа.

Тај млади човек је касније постао старешина ћупријске цркве.

Cuprija gradska crkva
Cuprija

Након што смо се и званично упознали звао сам га једноставно поп Тома.

Поп Тома се родио две године после мене, па смо припадали истој бебибум генерацији. То је било довољно да се разумемо, иако смо у јавности припадали различитим световима. Можда је невидљива нит која нас је везивала била и љубав према књижевности.

Године 1989. враћене су мошти кнеза Лазара у манастир Раваницу. Тада се поп Тома својски потрудио да организација манифестације успе на најбољи могући начин. Тих дана смо много времена били заједно. А онда смо последње септембарске дане проводили опуштено уз чашицу ракије у његовој канцеларији или флашу леденог пива поред Велике Мораве, на тераси чувене кафане „Плоча“. Ту ми је причао о маглама на Морави.

 

protojerej tomislav djordjevic 16 01 1954 21 04 2009
Протојереј Томислав Ђорђевић 16.01.1954. – 21.04.2009.

Поп Тома је мене задиркивао да сам комуњара, а ја сам му узвраћао да је промашио професију и да је требало да буде књижевник, иако је почео да пише читавих десет година након што је постао свештеник.

Године 1995. неки пробисвет је оскрнавио ћупријску цркву. Преко ноћи је упао у олтар и направио велику штету на старом и прелепом „Еванђељу“. Ту књигу поп Тома није крио у сефу, него ју је ставио на видно место, да је гледају сви верници и „неверници“ који су улазили у цркву. Тада сам први пут видео поп Тому да је очајан и разочаран у људе. Не знам, можда му је због тога скочио шећер, можда му се тада здравље нарушило за сва времена.

Milojkovici
Поп Тома са председником црквене општине Драги Милојковићем

Исте године, за Видовдан, у манастиру Раваница су били Његова Светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле, као и Његово Преосвештенство Епископ браничевски господин Игњатије.

Истовремено су у Ћуприју донели хуманитарну помоћ Грци из збратимљеног града Јаница. С њима сам кренуо у манастир Раваницу.

Били смо привилеговани гости.

Грци су први ушли у манастирске одаје. Свако се савио и пољубио у руку патријарха Павла, а затим епископа Игњатија и поп Томе. За њима сам то исто и ја урадио. Уследило је упознавање и почетак разговора. Грци су били почаствовани и своје усхићење нису крили. Преводилац се трудила да на српском симултано пренесе шта су Грци говорили. А онда се патријарх обратио Грцима на њиховом језику. Они су занемели.

На крају пријема опет смо истим редоследом љубили руку патријарху Павлу, па епископу Игњатију и поп Томи. Када сам пришао поп Томи он се шеретски насмејао и само се пријатељски руковао са мном.

Наредних дана смо се срели у ћупријској цркви. Поп Тома ме је погледао испод ока и провокативно је испружио руку.

1968-1973

Протојереј Томислав Д. Ђорђевић се родио један дан након што је моја мајка славила рођендан. Зато се обавезно сетим и њега, његових плавих очију, смиреног гласа и мудрих речи. Никада нећу да заборавим први сусрет у манастиру Раваница давне 1981. године када је дубоко из душе говорио о тешким временима за Србе.

О маглама на Морави, о речима и души, о свим јунацима поп Томе, неком другом приликом. Само један цитат из предговора збирке „Где душа ту и реч“

„… Писао сам о неким другим добрим људима мислећи на добре људе којима сам окружен и, бојим се, којима сам остао љубави дужан. Ако је судити намери, она је најбоље што сам имао – ако је судити делу, опростите, желео сам најбоље.“

gde dusa tu i rec

6 thoughts on “СТАРЕШИНА ЦРКВЕ – ПОП ТОМА

Add yours

  1. Једно од мојих најранијих сећања на Цркву уопште јесте прота Тома како чита Јеванђеље на Божић:
    „И ти, Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи међу градовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи вођ који ће пасти народ мој Израиљ“

    Ма колико пута да сам после чуо те речи, увек се сетим њега, његовог чврстог, непоколебљивог гласа, појаве на царским дверима… Не знам да ли ми је икада било тако топло, као те неке ноћи у Цркви.
    Можда зато што сам био дете…

    Оца Тому помиње у својим белешкама и епископ Хризостом, баш у вези са том прославом у ман. Раваници. Отац Тома био је, наиме, одређен од стране епископа, као добар беседник, да проповеда.
    Тај догађај је био важан, велики, упечатљив – много великих људи било је ту, може се рећи да је то био врхунски догађај СПЦ те године, а владика Хризостом је после тога у Летопис баш забележио и оца Тому поименце. То ипак нешто значи.

    Liked by 1 person

  2. Zasluzio je pocast a i ljudi su ga voleli.Secam se da je moja majka insistirala da pop Toma sluzi opelo ili se moli na pomenu na podorodicnoj grobnici.A znao je i da se nasali sa njom u vezi poznavanja vere(ona je ucila veronauku i secala se jevandjelja).Duhovnik iz naroda i za narod.

    Liked by 1 person

  3. Divan tekst. Još lepše što ga nismo zaboravili, iako će se ove godine, u aprilu, navršiti deset godina od kako nije više sa nama. Ali je u našim srcima, u našim dušama. Neko, ko se, jednostavno voli i poštuje. Za sva vremena. Imala sam čast da sam ga poznavala, i još veću čast, da je bio moj duhovni otac. Otac Toma. Veličina. Bilo bi lepo kada bismo se, ove godine u aprilu, okupili svi mi koji smo ga voleli, i volimo, i podelili zajednička sećanja na Oca Tomu. Jer, Otac Toma, nije bio bilo koji sveštenik, bio je i sveštenik, i duhovni otac, brat. Veličina. Hvala gospodinu Dušanu što nas je podsetio ko je bio Otac Toma. Hvala Ocu Tomi za sve.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: