ПОМОРАВСКИ ЗИДАРИ

 

Ништа толико не заголица човекову машту као мистерија која скрива оно што би он желео да зна. И ништа толико много не подстиче људску радозналост као немогућности које га спречавају да задовољи своју знатижељу.

Намерници или случајни пролазници често застану и подигну поглед ка симболима који се налазе на зиду куће на раскрсници у центру Ћуприје. Шестар и угломер уз годину изградње куће 1928. требало би да значе да је власник те куће неки Поморавски слободни зидар.

cuprija kuca 1928

Наравно, кућа више не припада породоци Пандуровић која је ту живела до времена када је у току национализације приватну својину заменила друштвена (државна). Унука Сања је сада негде далеко од Ћуприје, па више нема ко да исприча све тајне које ова кућа скрива.

Презиме Пандуровић је често у Ћуприји, јер је настало од занимања „пандур“, а у Ћуприји, која је била управни центар, имала суд и робијашницу од почетка стварања државе Србије пре двестотине година, радило је много пандура. Неки од рођака су се бавили политиком, поједини су били официри, а неки грађевински инжењери са шестаром, угломером и лењиром.

nekada

Ulica Svetog Save 1943

Симболи са зида куће наводе да су и у Ћуприји живели људи који су припадали заједници српских масона.

До почетка Другог светског рата, када је дошло до самоуспављивања Велике Ложе „Југославија“, значајан број виђенијих људи у Србији били су чланови неке од масонских ложа. Данас је познато да су у периоду 1764-1940 то били митрополит београдски Методије, војвода Јанко Катић, Петар Други Петровић Његош, кнез Михаило Обреновић, Доситеј Обрадовић, Стеван Мокрањац, Станислав Бинички, Илија Гарашанин, Стеван Сремац, Никола Пашић, Бранислав Нушић, Вук Караџић, Иво Андрић, …

Ћупријски судија Окружног суда Бранковић Добривоје давне 1929. године је службено премештен у Охрид, а био је члан ложе „Шумадија“ од 1928. године, од оне године када је сазидана кућа Пандуровића. Истој масонској ложи су припадали и Душан Јовичић (1929), Јован-Ивко Драшкоци (1932), Милан Стевановић (1933)… Погрешно се мисли да су масони били Драгољуб Бабић, Милутин Велимировић, Влада Теокаровић, Тома Живановић…

О масонском венчићу „Поморавље“ нема трагова да је био признат у Великој Ложи „Југославија“ до 2. августа 1940. године, иако се често спомиње.

Антоније Шокарац је припадао Ложи „Побратим“, која је основана 1891. године у Београду. Интересантно је да је ложи „Побратим“ припадао и један лекар који је живео у Ћуприји, а за кога се везује занимљива прича о убиству његове супруге. Аврам Манделбаум, рођен 1848 у Цариграду, медицину је завршио у Минхену, до 1883. радио је у Пиротској болници, потом је прешао у војну службу, као санитетски поручник, учесник је Српско-Бугарског рата рата 1885. Од 1894. настањен је у Ћуприји где је радио као болнички, општински и приватни лекар. Умро је у Београду 1909. године. Његов син Јевђеније (Евгеније) био је војни апотекар.

Масонска ложа „Побратим“ је основана од дела дотадашњих чланова ложе „Слога, Рад и Постојанство“ и дела чланова ложе „Демократија“ и радила је под заштитом Симболичке Велике Ложе Угарске све до 1908. године, када се осамосталила и постала матична ложа за стварање будуће Велике Ложе у Краљевини Србији. У Нишу је 1892. године од дела чланова старије ложе „Побратим“ била основана ложа „Немања“ које је до 1908. године радила, као и ложа „Побратим“ под заштитом Симболичке Велике Ложе Угарске.

Оснивачи ложе „Побратим“ су били Андра Ђорђевић, професор Велике Школе, Ђорђе Вајферт, индустријалац и гувернер Народне Банке, Тихомир Марковић, адвокат, Стеван Мокрањац, композитор, Димитрије Биба, трговац, Макса Антонијевић, и Браћа Николајевић, Стојковић и Миловановић.

Након Другог светског рата масонске ложе у Југославији су биле забрањене. Обнова масонских удружења је започета априла 1990. године када су код надлежних државних органа регистроване ложе „Побратим“, „Слога, Рад и Постојанство“ и „Максимилијан Врховац“, све са седиштем у Београду, а 1993. године дошло је и до промене имена Велика ложа „Југославија“ у  Регуларна Велика Ложа „Југославија“. У складу са променом имена државе, Регуларна Велика ложа „Југославија“ је 2006. године променила име у Регуларна Велика Ложа „Србија“ (РВЛС). Данас у Србији постоје четири удружења масонских ложа: Регуларна Велика Ложа Србије, Велика национална Ложа Србије, Уједињене Велике Ложе Србије и Велика Масонска Ложа Србије

Од 2007. године у оквиру Уједињене Велике Ложе Србије код надлежних државних органа регистрована је ложа „Морава“ са седиштем у Ћуприји.

Кућа која више не припада породоци Пандуровић скриваће и даље своје тајне. Нека тако и остане, јер теорија завере је исто што и теорија интереса. Отуда се верује и да је истинита прича да су неке масонске ложе формирале тајне државне службе и да неспособним политичарима сметају мислећи људи.

cuprija pandurovic

Advertisements

One thought on “ПОМОРАВСКИ ЗИДАРИ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: