НОВИ ЦАРИГРАДСКИ ДРУМ

Требало је само три године да се изгради железничка пруга Београд-Ниш (1881-1884), са свим мостовима и тунелима. Пролазио је том пругом и чувени „Оријент-експрес“ који је обавезно стајао у Ћуприји. Могло се тим возом и на Исток и на Запад. Додуше, одувек се више путовала у овом другом правцу.

Због мостова на Великој Морави Ћуприја је постојала од када је постојала жеља и потреба да се путује. Мењала је Ћуприја назив као и много већи градови, зависећи од језика којим је говорио властодржац. Памтимо старе називе свог града, али временом заборављамо старо име престонице у Византији. Заборављамо и куда је кроз Ћуприју пролазио чувени Цариградски друм.

У другој половини деветнаестог века улица Јагодинска махала је пролазила поред данашње цркве, а тек 1891. године изградњом великог дрвеног моста на чијем је месту сада омиљени „Жућко“, главна улица у Ћуприји је добила данашњу трасу. Улица је била део чувеног „Цариградског друма“.

Сва варошка збивања су се дешавала у Главној улици, па су становници тежили да саграде своје домове баш у њој. И тако, година за годином, и Ћуприја се издужила од моравског моста до поља у Змичу. Пијаца се до скоро пре пола века налазила на месту данашњег централног парка, ту су се градиле кафане, хотели, банке, апотеке, наравно и школе, …, задужбина „Коларац“.

Дрворед у Главној улици је био њен најлепши део, нарочито од Микићевог моста на Раваници до Славије. Булевар, авенија, наша Јелисејска поља, свакаква имена од милоште је имала Главна улица.

Мала је Ћуприја, нема ни 16-17 хиљада становника, али је у средини између Параћина и Јагодине, па зато користи свој положај. Јесте да је до скора била „тунел“, мрак у односу на суседне градове, али више није тако.

Нове, високе, лепе стамбене зграде почеле су да красе Главну улицу. У приземљу тих зграда креће полако да се одвија живот који је накада био одређен за строги градски центар. Разне продавнице, кафићи, играонице, пекаре, па и кладионице, постају место где се све више окупљају становници.  Нема више ни слободних места за паркирање аутомобила…

Ипак, има нешто што је остало у старом центру Ћуприје, нешто што сада недостаје делу града у коме се зидају високе зграде.

Сквер је назив за мали парк на углу. Може да буде округао или четвртаст, може да има фонтану, чесму и клупе, може да има и клацкалице за децу. На скверу су и спомен обележја познатим житељима града.

На скверу се сусрећу комшије и разговарају, на скверу седе пензионери, на скверу се играју деца, на скверу могу да се организују и културна збивања – изложбе на отвореном, музичко сценски догађаји … Сквер је оно што даје душу околним зградама.

Цариградски друм се одавно преселио на аутопут поред Ћуприје остављајући Главну улицу грађанима. Нема више разлога да Главна улица буде тркалиште између Истока и Запада, сада припада само станарима.

И зато Главна улица треба да буде лепа, да је краси велики дрворед са много зеленила. Да буде намењена пре свега пешацима. Јавна расвета и светлост из продавница да јој дају привид светских авенија.

Не сме Главна улица да се претвори у кањон – пролаз између високих зграда, кроз који вечито дува ветар. Не сме да се претвори у паркиралиште кроз које се провлаче пешаци. Не сме да буде отуђена од људи.

Главна улица мора да има своју душу.

За душу се граде и задужбине. Зар су богати људи заборавили шта то значи?

Нека стари Цариградски друм кроз Ћуприју буде најлепши део Великог Поморавља.