ЋУПРИЈА КОЈУ ЖЕЛИМ

Људима је лакше да кажу шта не воле. Смета им ово, смета им оно. Безболније је критиковати друге, него ли себе изложити ризику подсмеха. Ретки су визионари који су довољно храбри и поштени да ризикују и себе дају другима.

Увек постоји изговор за оно што није урађено. Додуше добар изговор може да буде оправдање које се прихвата. А најгори изговор је сваљивати кривицу на оне који су постали прошлост.

Гимназијски матуранти најчешће имају две жеље: да промене цео свет и учине га лепшим него што јесте или да се задовоље да заврше високе школе и врате се код маме и тате који ће да им омогуће лак у добро плаћен (не)рад у некој државној фирми.

Младе занатлије се одлучују да крену или у нов живот одлазећи у далеке европске државе или да окушају срећу у свом завичају. Новац (сиромаштво или родитељско наследство) условљава њихов избор.

Најлакше је трошити државне паре, па има и оних који амбициозно крећу да се баве политиком. Неко би додао – узгред и криминалом, јер нема „изградње“ без личне „уградње“.

У годинама сам кад се чешће сећам младости, кад више немам моћ да било шта променим у корист друштвене заједнице. Могу још једино да изигравам уважену личност кад дође време политичких избора, па да пораним на гласачко место и сакривен иза картонског паравана тајно заокружим тамо некакав број на белом, розе, плавом или кознакоје боје листићу који ми се да у руке уз мој потпис. Тада, и само тада, важан сам за државу.

Шетајући поред реке, јер доктор каже да је то здраво, запажам да нема више старих, добрих кафана са карираним столњацима у којима може да се попије најобичнија црна кафа уз чашу воде и комад ратлука.

Не могу да грешим душу, у сваком граду постоји бар по једна кафетерија са мноштво предмета из прошлог века којима је пре место у градском музеју. Атмосфера није иста као некада, уместо маторих и бркатих конобара, ту су младе девојке врцавог осмеха. Дању се чује музика из невидљивих звучника, а ноћу се окупе матори рокери или трио са акустичном гитаром и хармоником. Одавно нема више добрих саксофониста или џез трубача. Ваљда и они тезгаре негде у Европи где се осећа дух париских локала.

Домаћи винари најзад за праве хедонисте имају своје лепо уређене винарије у којима се вино пије, а не само дегустира и купује за кућну употребу.
Ту су и власници модерних билијарских клубова.

Пре више од пола века у хотелском подруму постојао је ноћни клуб. Ћупричани су га добили пре многих великих градова. Било је то у своје време сјајно место за забаву, као да је створено за будући век. Долазили су ту момци и девојке из пола Србије.

Замишљам како би данас било лепо да се у некој новоградњи направи модерно место за забаву младих – велики шанк са барским столицама, подијум за игру са разнобојним рефлекторима, сепаре са пригушеним светлом за заљубљене парове, све оно што је атрактивно и чега нема у околним градовима. Па опет да се чека на улици да неко изађе и ослободи место.

Нису Ћуприји потребни споменици, калдрма и имитација римског каструма.

Превише је и свакојаких спортских кладионица и места за нека другачија уживања.

Градски булевар са великом платанима и кестеновима, са паркиралиштима уместо страћара у којима годинама нико не живи, са много зеленила и мноштвом „ћошкова“ са клупама и мини фонтанама, то је оно што даје дух граду који има две реке. Може Ћуприја да буде културни и спортски центар, али и урбанистички, јер се налази у средини између Параћина и Јагодине.

Нико не бежи од доброг!

Ћуприја има све мање и мање становника, али све више баба и деда чији унуци само понекад на пар дана дођу преко летњег распуста.

Визионари одлазе из Ћуприје – остају само пензионери. Пензионери који ће да шетају непотребном „Пешачком зоном“ у центру вароши, саплићући се по неравној калдрми док се присећају да су ту, у центру, некад биле многобројне радње које су сада сабласно празне.

Није то Ћуприја коју желим.

Уместо успомена потребна је нада.

Чарлс Буковски је рекао: „Мрзим све што приметим, па не могу да уживам у заблудама као сав нормалан свет.“

аутор

Душан Стаменковић

Књига „ЕГЗЕКУТОР“садржи ову причу.

Наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА