Човек који је донео воду Ћуприји Пролог Ћуприја, крајем педесетих.Улице прашњаве, калдрмисане, лети облаци прашине гуше кораке, зими блато гута обућу. Вода из плитких бунара, канте на раменима, ручне пумпе које шкрипе.„Град без воде није град,“ мислио је један човек. Његово име било је Рајко Минић. Занатлија и бунтовник „Рад је моја школа,“ понављао је... Continue Reading →
МУТНА ВОДА
Окренеш славину и видиш како тече мутна вода. Ни руке да опереш у њој, а камоли судове или бели веш. Тако је то годинама. Или немаш воду или је мутна, па никако не знаш шта да радиш. Флаширана вода се пије већ дуже од три деценије. Здравље нема цену! А да није воде, не би... Continue Reading →
БЕЗ ВОДЕ ПОРЕД ВОДЕ
Јеврејска клетва каже: Дабогда имао, па немао! Тако је и са водом коју и имамо и немамо. Да није воде, не би било ни Ћуприје. Римљани, а пре њих неки други народи, сместили су своје насеље на ушће Раванице у Велику Мораву. Не случајно, намерно су то урадили на узвишеном платоу који реке никада нису... Continue Reading →
Скорашњи коментари