МУТНА ВОДА

Окренеш славину и видиш како тече мутна вода. Ни руке да опереш у њој, а камоли судове или бели веш. Тако је то годинама. Или немаш воду или је мутна, па никако не знаш шта да радиш.

Флаширана вода се пије већ дуже од три деценије. Здравље нема цену!

А да није воде, не би било ни Ћуприје. Захваљујући мосту на Великој Морави и град постоји. Стари Римљани су користили питку воду са чамбура испод Везировог брда. Кажу да су Римљани каптирали и изворишта у Сењу и у Паљану.

Све мање се у граду користе плитке подземне воде, иако су у многе бунаре спуштене електричне пумпе. Ниво Велике Мораве је нижи, па су зато и подземне воде за неколико метара дубље. А и питање је да ли је та бунарска вода добра за пиће.

Чеси су нам уз фабрику шећера донели и енглески клозет, па пољских нужника има све ређе у ћупријским двориштима. А то значи да нам је сада уз водовод неопходна и канализација.

Прошло је више од пола века како је Ћуприја међу првим градовима у Србији решила урбане проблеме изградњом водовода и канализације и асфалтирањем око 150 километара улица. Иако се број становника није много увећао од тада, а у међувремену су изграђени дубоки бунари на Стрелишту и доведена је вода са Немање, све чешће у граду нема питке воде.

Уочи сваких локалних избора тема водоснабдевања постаје питање број један. Препуцавају се Ћупричани и свако зна које је решење најбоље.

Захваљујући лепом времену пензионери су окупрали све клупе у парковима. Приче о пандемији и невидљивим вирусима замењују жучне дискусије о томе ко ће да победи у изборној трци. Старци имају решење за све. Знају најбоље како да омладина у Ћуприји живи боље, како да оживе фабрике које више не постоје, како да потеку мед и млеко.

Деде би се уместо да чувају унуке, кандидовали за градске функције. Кажу да Америку води матори Трамп, да Русију води Путин који испуњава све услове за старосну пензију, да и Кину води друг у годинама… Па кад могу они да воде највеће силе на свету, зашто и ћупријски старци не би могли да управљају својим градом?

А кад са клупе у парку устане пензионер и сав зајапурен крене да објашњава свој политички програм, обично неко из позадине добаци: „Ти бре и кад прднеш усереш гаће, ћути тамо.“

Мутна вода тече на ћупријским славинама дуже од три деценије. Таман колико трају и предизборна обећања у којима непрекидно учествују пензионери. Редовно се чује како ће најзад да буде решен проблем водоснабдевања.

На изворишту Немања је направљена скупоцена фабрика воде са свакојаким филтерима, на Добричеву је сазидан бетонски дневни резервоар, на стрелишту су избушени нови бунари,… све се нешто прави, замењује, поправља, али вода на славинама је и даље мутна.

Данашњи пензионери редовно су учествовали на свим изборима. Увек су гласали за победника. Тако ће да гласају и ускоро. И упорно тврде да нико не сме да им одузме право гласа. А тим својим гласом нису донели неко добро Ћуприји.

Све тече, све се мења, само су предизборна обећања иста.

И тако, Ћуприја има воду, а грађани је често немају.

Када је Ћуприја заједно са Параћином направила водовод са Света Петке, било је то нешто скоро невиђено до тада у Србији. Воде је било у изобиљу, чисте, планинске, питке воде.

Јеврејска клетва каже: Дабогда имао, па немао!

Тако је и са водом коју данас и имамо и немамо, а сутра вероватно нећемо да је имамо, јер не можемо да се сложимо шта хоћемо и како хоћемо.