Буђење је понекад стресно, нарочито после лепих снова кад стварност дође као неко морање. Кишно јутро ствара дилему: устати и попити кафу и узети слатко и хладну воду, можда и једну „домаћу“, или устати и попити шаку пилулица за здравље? Снови воде напред! Људи све могу, ако желе. А треба најпре да пожеле... Радозналост и... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – КОЉА
Балканска ветрометина се одувек осећала у Ћуприји. У осам векова постојања српског назива РАВНО наваљивале су овде свакојаке светске силе, од Турака и Бугара, Аустроугара и Немаца до Енглеза у крсташким походима. И без обзира на све неизвесности живљења поред Велике Мораве у ратним временима, овде су након Црвене револуције прибежиште нашли и многи из... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКЕ ЋУПРИЈЕ
У старим зградама степенишни гелендери имају дрвени рукохват који деца користе за брзо спуштање. Ризик да се падне на другу страну степеница само повећава задовољство клизања. А онда наилази онај раван део степеништа поред улазних врата станова где се пролази полако и нечујно, без галаме. После тога следи опет клизање низ гелендер. Тако некако тече... Continue Reading →
ЋУПРИЈА КОЈУ ГЛЕДАМ
На холограму испред мене се појављују белешке чувеног путописца из средине прве половине 21. века под псеудонимом Евлија Челебија. Прелепа графика привлачи пажњу и свако мора да се упусти у мало уживања описа сцена из средишта Србије. Прича почиње овако: Возећи се вијугавим путем испод Јухора, чији планински врх Ветрен подсећа на вулканску купу, наилази... Continue Reading →
ОЈ, КАФАНО….
"Јадранче" Синђелић - хотел, кафана, биоскоп... Ћуприја - главна улица уочи Другог светског рата Да ли су кафане створене пре или после касарне, питање је без одговора. Ваљда војска и кафане иду заједно. Бар је тако било у Ћуприји. Џамија и црква, кафана и школа, све на једном месту у близини војне постаје, најпре турске,... Continue Reading →
КАМИОНЏИЈА СОВА
Не знам како су ме ђаци доживљавали као професора у школи, али сам се трудио да их упутим у све тајне њиховог будућег занимања. Успут сам их упозоравао да живот има неке своје чудне, непредвидљиве путеве. Нисам својим ђацима могао да будем други родитељ, јер нису много млађи од мене, зато бих пре рекао да... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари