ЋУПРИЈА И СЕЊСКИ РУДНИК

Senjski Rudnik
Сењски Рудник

Буђење је понекад стресно, нарочито после лепих снова кад стварност дође као неко морање. Кишно јутро ствара дилему: устати и попити кафу и узети слатко и хладну воду, можда и једну „домаћу“, или устати и попити шаку пилулица за здравље?

Снови воде напред!

Људи све могу, ако желе. А треба најпре да пожеле…

Радозналост и неки унутрашњи нагон за стварањем у човеку по имену Пандуровић условили су развитак Сењског Рудника почев од друге половине деветнаестог века. У густим шумама у близини извора реке Раванице и поред рударског улаза у утробу земље кренула је изградња стамбеног насеља. Почетак индустријализације Србије довео је у Кучајске планине, у забит, железничку пругу, инжењере, лекаре, копаче угља…. Направљена је црква, школа, болница, дом културе, соколана, стадион… све како треба, баш као и у Ћуприји.

1905 plan Senjskog Rudnika
1905 – план Сењског Рудника

Онда су дошли неки други људи са својим сновима, са сновима који су и њих водили напред.

С друге стране планине направљен је потпуно нов град – Ресавица. Нов улаз у утробу земље, нова железничка пруга, нова црква, школа, дом културе, стадион… све како треба, баш као и у Сењском Руднику.

И Сењски Рудник је почео лагано да се гаси. Железничка пруга је однета, зграда болнице се урушила, кафана је заменила дом културе, стадион је опустео. Становника је све мање и мање, ни школе ускоро неће да буде. Дом пензионера више не постоји. Само музеј подсећа да је почетак индустријализације баш ту почео.

cuprijski okrug

Nahija cuprijska
Списак села на крају 18. века

Између сна и јаве, између једне домаће љуте и шаке пилула, јавља се јутарња дилема шта ће бити са градом који је остао без брзе пруге и железничке станице на њој, са градом чија је болница спала са здравственог центра на локални ниво и у којој трећина лекара одлази у пензију, са градом који је гарнизоно место без војске, са градом у коме има све мање и мање становника, са градом у коме се рађа дупло мање деце, са градом који нема дом културе, … са градом између два суседна града који се шире тежећи да се споје…?

Да ли ће и Ћуприја као Сењски Рудник да буде место где се једном годишње окупе они које су снови одвели далеко?

Последње суботе у мају месецу у главној улици испред улаза у Гимназију стајаће оматорели матуранти свечано обучени. Примиће их само садашњи директор школе, а после ће заједно да оду у кафану, на по једну „домаћу“ која ће да им измами лепе успомене на детињство у Ћуприји.

И у Сењском Руднику ће сутра да буде нови дан као и у Ћуприји.

Велика Морава и Раваница подсећаће да све тече и све се мења.

Аутор: Душан Стаменковић

gimnazija
Гимназија у Ћуприји

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: