Srpska NEOLIBERALNA tragedija

Danas je u Srbiji veliki problem što još uvek imamo vlasnike privatnih firmi koji smatraju da treba istovremeno da budu i direktori svojih firmi.

A pošto su to najčesće ljudi slabijeg obrazovanja, onda oni uopste ne cene školovane ljude. U svom neznanju ne vide tuđe znanje.

S druge strane imamo pametne, obrazovane i ambiciozne mlade ljude koji ne mogu sebi da nađu odgovarajući posao u Srbiji i koji masovno napuštaju Srbiju i odlaze u inostranstvo.

Srpska tragedija je što oni prvi ne žele da uposle ove druge.

I tako se stvara začarana spirala propasti male privrede.

Osnovni problem koji treba da se rešava je kako ubediti „Gazdiće“ da se obrazuju ili da zaposle obrazovanu „Sirotinju“. Ne da upošljavaju  jeftinije radnike iz Nepala, Bangladeša, Šrilanke, koje dovode novoformirane agencije.

Kako ćes ti domaćem glupanderu da objasniš da postoji način da dobije podsticajne kredite za otvaranje novih radnih mesta? Kako ćes da mu objasniš prednosti ulaganja u nove tehnologije i plasman robe na nova tržišta? Kako ćes da mu objasniš da je opravdan rizik ulaganja u mašine i druga sredstva s kojima će da dobije konkurentan proizvod na svetskom tržištu? Kako ćeš da mu objasniš da mladi ekonomista, mladi pravnik i mladi inženjer mogu da mu preporode preduzeće i da on vise ne treba da bude istovremeno i vlasnik i direktor?

Doduše i mladi ljudi snose odgovornost, jer kupuju ocene i diplome za novac ne shvatajući da se ceni znanje i stručnost na poslu. Otuda niču privatni fakulteti zvučnih imena iza kojih navodno stoje prestižne strane visoke škole. Valjda misle da će sa stranačkom legitimacijom da dobiju državnu službu i veliku platu. Nakaradno razmišljajući daju i primaju mito. Kako su platili diplome, tako i žele da im se plaća. Začarani krug „dam-daš“ ili mitomanija ulaze u svakodnevni život. Borba za vlast nije zbog partijske ideologije, nego zbog moći koja omogućuje veliku materijalnu korist i „sladak život“. Neki novi fašizam ulazi neprimetno u svakodnevni život. Polupismeni političari, ljudi koji vide vlast kao sredstvo za lično bogaćenje, postaju žrtve korporacijskog kapitalizma. Za šaku zobi prodaju svoju državu i svoj narod – izvore pijaće vode, rudno bogatstvo, školstvo, zdravstvo, plodnu zemlju, banke… Uvoznički lobi jeftinom robom guši domaće male proizvođače. Bez carinskih ograničenja, sa godinama nepromeljivim kursom dinara, preko međunarodnih trgovačkih lanaca, seljacima i malim proizvođačima postaje život nemoguć. Mladi ljudi napuštaju svoje mesto stanovanja i odlaze u evropske države da bi tamo radili i zarađivali za strane gazde. A u Srbiji ostaju starci koji više nemaju ni svoje unuke, kojima je život televizijski rijaliti program. I tako Srbija lagano umire kao žrtva modernog neoliberalnog i korporacijskog kapitalizma.

Autor:

Dušan Stamenković, dipl.ing.

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига: ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА