А зашто не би….

А зашто не би….

… моја улица носила име и неког Ћупричанина?

Од распада Титове Југославије до данас структура становништва у Ћуприји се значајно променила. Дошли су неки нови људи из других крајева, а истовремено су многи староседеоци напустили град у потрази за бољим сутра.

Од турске касабе у 19. веку, до административног центра у првој половини 20. века, Ћуприја је мењала архитектонски изглед. Паори су постали градски трговци, а Чеси су створили радничку класу.

У другој половини 19. века малена Ћуприја је изродила више учених и значајних људи, него у целом 20. веку. Ти људи су стварали историју Србије.

Могу ли данашњи житељи Ћуприје на неки начин да трајно обележе време стварања интелектуалне елите у нашој држави.

Могу.

Не треба да се зидају споменици. Довољно је да се на почетку неколико улица у граду ставе табле са именом и презименом и кратком биографијом. Тек да се зна и да се не заборави.

АЛЕКСА ЈОВАНОВИЋ

Рођен је 1846. године. Завршио је правни факултет у Београду. Био је доживотни сенатор. Као добар правник, члан Касационог и председник Апелационог суда, постао је најпре министар у влади, а затим и председник Владе Србије 1900. године. Свестрани интелетуалац о коме би могло много да се пише.

МИЛОСАВ РАДОЈКОВИЋ

Рођен је 1866. године. Цео свој век је провео у Ћуприји. У својој 24. години је постао управник Ћупријске Штедионице и на тој дужности је остао до краја живота. Дуги низ година је био сенатор (Народни посланик) и као врсни хуманиста и човек из народа обележио је политички живот у Србији. По њему су постала позната пецкања у Народној скупштини, а којих и данас има.

МИЛИВОЈЕ ПАВЛИЋЕВИЋ

Рођен је 1864. године. Најпре је био студент на Техничком факултету у Београду, а диплому инжењера је стекао у Белгији. Радио је у Дирекцији Државне железнице у Београду. Доказао је своје знање приликом изградње неколико железничких пруга у Србији. Родољубље је доказао и када је као студент добровољно отишао у рат с Бугарима.

ВОЈИСЛАВ КОНСТАТИНОВИЋ

Рођен је 1873. године. Ступио је у Војну Академију са 18 година и од водника у артиљерији догурао је до бригадног ђенерала. Био је Начелник артиљерије Прве српске армије. Учествовао је у свим ратовима тога времена. Остао је упамћен као угледан и цењен старешина у елити ондашњих српских генерала.

МИЛАН ПЕТКОВИЋ

Рођен је 1876. године. О фамилији Петковић у Ћуприји не треба много причати, јер је и данас позната. На Великој школи у Београду, Одсек природно-математички, стекао је диплому професора. Службовао је у Крагујевцу, Пожаревцу, Горњем Милановцу, Ваљеву, … Белој Цркви. Израдио је студију о Љуботену, врху на Шар планини и дао је први опис Мојсињске планине.

ДРАГОЉУБ ТАСИЋ

Рођен је 1881. године. Ступио је у Војну Академију 1899. године. Напредовао је у служби и постао официр највишег ранга – ђенералштабни бригадни ђенерал. Учествовао је у свим ратовима свог времена, али је био и војни дипломата са службом у Риму. У војним круговима је остао упамћен као један од најбољих и најпоузданијих официра.

ДРАГИША Д. ПАНДУРОВИЋ

Генерал Драгиша Д. Пандуровић је рођен је 27.12.1885. године у селу Сењу. У то време је Сењски Мајдан, захваљујући једном другом Пандуровићу, који је открио најквалитетнији српски угаљ, био место одакле је започела индустријализација Србије. Будући војсковођа је основну школу завршио у родном селу, а два разреда гимназије у Параћину, док је остатак гимназијског образовања довршио у Нишу. у Српску војску Драгиша Пандуровић је ступио 1902. године као питомац Војне академије. Учествовао је у ратовима: Српско-турском (I Балканском) рату 1912-1913. године, у Српско-бугарском (II Балканском) рату 1913. године, у гушењу Арнаутске побуне 1913. године, у Првом светском рату 1914-1918. године, у гушењу Арнаутске побуне 1920. године. После завршетка Првог светског рата, у времену 1920-1934. био је у Београду, у Војној академији, у којој је био класни старешина и професор. Бавио се и војном књижевношћу, написао је две књиге и уређивао је „Војни гласник”. Затим је до 1940. године био на командним дужностима – од команданта пука „Цар Лазар” у Крушевцу до команданта Дунавске дивизије у Београду.

https://dusanstamenkovic.com/2018/06/23/cuprijski-generali/

Дугачак је списак људи пореклом из Ћуприје који су стварали историју Ћуприје и Србије. Бојим се да немамо довољно улица у граду да би свакој од њих наменили једног.

Не љутим се ако ми се замери да нисам био довољно детаљан у опису биографија познатих личности. Детаљније о њима пише у првој НАРОДНОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ која је настала у Загребу 1928. године.

Аутор:

Душан Стаменковић