ЧЛАН БИБЛИОТЕКЕ

Деценијама гледамо Зорана Радмиловића у улози Радована Трећег и смејемо се као да то први пут чинимо.

А ја због Радована Трећег изгубих пријатеља који ме је верно пратио на фејсу и коментарисао редовно све моје фотографије и текстове.

Почело је све пред овогодишње изборе. Бити ил` не бити, питање за сва времена. За кога ћеш да гласаш, а зашто нећеш да кажеш, дођи да те учланим у странку, имаће корист народ ако се активираш, … Срећом да су брзо дошли избори.

И таман се понадах да ћу да будем миран још годину дана, кад оно све из почетка.

Дођи да те учланим у странку!

Ма, пријатељу, батали ме, нисам ја за политику, не знам ја да се тиме бавим!

Реч по реч и мој пријатељ ме увуче у дискусију.

Питам ја који је програм странке?

Преварих се, није требало то да питам. Одговор сам слушао десет минута, можда и двадесет, изгубио сам појам о времену.

Мислим се у себи да ли да га боцнем одакле све то зна када председник странке још није написао програм рада, иако је требало да га обнародује пре избора. Смишљам неко друго питање.

Зашто си ти прешао из СРС у СНС?

Ух, морао сам да бих сачувао радно место.

А да ли си пре СРС био у Савезу комуниста?

Не! Таман посла да ја будем члан партије.

Не би тебе они ни примили, пазили су кога учлањују. А знаш ли да је програм твоје садашње странке, онако како си ми до сада говорио, веома напредан, скоро исти као што је био програм Савеза комуниста?

Их, сада ме засмејаваш.

Па да, недостаје оно „Пролетери свих земаља….“, покушавам да скренем тему на другу страну.

Ти мене вређаш, комунисти нису били за раднике и пензионере, они су бринули само о члановима Савеза комуниста. Ниси могао да се запослиш ако ниси био члан Савеза комуниста, ниси могао да се обогатиш од рада, ниси….

Подсећам га и на текст пионирске заклетве:

„Данас, када постајем пионир

Дајем часну пионирску реч:

Да ћу марљиво учити и радити

поштовати родитеље и старије,

и бити веран и искрен друг,

који држи дату реч….“

Пријатељ ме је само мрско гледао.

Предајем се! У праву си, Радован Трећи је то лепо објаснио држећи два прста изнад горњег џепа на сакоу као да му вири чланска карта „Библиотеке“… Увредио сам пријатеља. Рекао ми је да више нисмо пријатељи. А нисам хтео да се све тако заврши. Испровоцирао ме је. Нисам се уздржао, а требало је….

Па зар сада нисам доказао да ја нисам за политику. Најурили би мене из Библиотеке брзо.

Све се надам да ће једног дана пријатељ да ме схвати и опрости ми.

Ако тај дан дочекам жив!

Аутор:

Душан Стаменковић