СУЂЕНО ЈЕ

  Колико пута кажемо: „Ма, суђено је...“ и да при томе предајући се слегнемо раменима? Да ли је заиста тако? Да ли је све унапред одређено, баш онако како су нам СУЂЕНИЦЕ намениле? Данас сви имамо право на побуну, сви имамо право да говоримо, али истовремено немамо моћ да се наш глас чује. Свако од... Continue Reading →

НАЈБОЉИ ЂАК

  На „Плочи“ поред Велике Мораве организовано је безброј службених ручкова. Не пословних ручкова, на којима се склапају најуспешнији послови, него службених ручкова које плаћа народ и порески обвезници. Нисам волео такве баханалије, јер никада нисам успевао да се напијем и опустим. Сећам се да сам на једном таквом ручку упозано Најбољег Ђака. Зваћу Најбољег... Continue Reading →

УЛИЦА БРАЋЕ НЕШИЋ

Снови те воде напред. И када си млад и када си стар. Додуше, с временом се снови мењају. Железничка композиција се лагано зауставила у Лапову. У тишини се чуо само метални звук удара чекића у осовине вагона. Путници су ћутали, као да су предосећали неко зло. Зимску тишину је прекинуо звиждук пиштаљке. Задњи вагон је... Continue Reading →

ПРЕДСЕДНИК СТИЖЕ

Ни веће среће, ни већег страха – најављена је могућност да председник дође код нас! Воде се припремни разговори, те каква је политичка ситуација у граду, има ли проблема са неистомишљеницима, да ли народ гунђа, какво је расположење... милион питања да би се направила политичко безбедоносна процена. Долазе другови Бели, Црни, безимени, ... траже да... Continue Reading →

ЧЛАН БИБЛИОТЕКЕ

Деценијама гледамо Зорана Радмиловића у улози Радована Трећег и смејемо се као да то први пут чинимо. А ја због Радована Трећег изгубих пријатеља који ме је верно пратио на фејсу и коментарисао редовно све моје фотографије и текстове. Почело је све пред овогодишње изборе. Бити ил` не бити, питање за сва времена. За кога... Continue Reading →

УСПЕХ ЈЕ НЕОПРОСТИВИ ГРЕХ

Желели ми то да признамо или не, никако не можемо да кажемо да нисмо органски део провинције. Узалуд студирање у Београду, Нишу или арбајтовање у Швајцарској или Норвешкој, јер кад се нађемо у Ћуприји, сви смо ми исти. Паркирамо се где год видимо прво слободно место, не заустављамо се испред пешачког прелаза, возимо бицикл тротоаром,... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑