ВЕРОСЛАВА ИЗ МИЈАТОВЦА

 

Верослава из Мијатовца није учесник никаквог ријалити програма, али је ипак личност о којој се пише у новинама.

Након пада у дубок бунар и чудноватог спасења Верослава као да је добила несвакидашњи природни дар. О њеној способности се брзо прочуло, па су јој у посету долазили људи из Мијатовца, Ћуприје, Параћина, околних села…

Верослава Стошић као да је имала три оца – Миле Стошић, Михајло Јанковић и Миодраг Ђорђевић су имена и презимена једног истог човека. Наслеђујући дедовину Миле је добио кућу са окућницом од око 50-60 ари. Приходи од имања нису били довољни да би могао да издржава супругу и четворо деце. Зато је радио у сезони у ћупријској шећерани, а повремено је и ловио рибу на Великој Морави и на околним барама које су остајале након изливања реке.

Срећа не прати само имућне сељаке, а што се доказало и у Милетовом случају.

Ћерка Верослава је имала само шест година када је неопрезно дошла до дубокок бунара. Трула даска се поломила и дете је пало у воду. Сплетом околности је остала жива. Када су је извукли у двориште одмах је наставила да трчкара и игра се као да јој се пре тога није ништа догодило.

Комшиница је све то гледала и имала је само један коментар: „Ја сам грешна, Бог ће опростити, то су дете анђелчићи сачували!“

Верослава је кренула у школу и истицала се као даровито дете које је служило као пример другој деци. Након што је пошла у четврти разред, крајем септембра месеца, уочи Крстовдана, празника који је посвећен проналажењу Христовог Крста на месту распећа, Верослава је рано легла и заспала. Пробудила се тек ујутру.

Лице јој је било бледо, тело дрхтало, а слаби детињи прстићи били су помодрели, као да је престала циркулација крви.

Родитељи су одмах посумњали да са њиховим дететом није све у реду. Мислили су да се Верослава разболела. Дете је рекло да је ништа не боли, али да је те ноћи, чим је заспала, до ње дошао старац са великом брадом и позвао је да пође са њим. Нестали су са земље, почели су да лете. Дошли су тако до велике воде преко које је била једна узана даска. Преко те даске је морала да пређе свака умрла душа. Анђели су одвајали праведне, а ђаволи су задржавали грешне душе.

Старац је одвео малу Верославу код Свете Богородице која ју је помиловала по коси и повела у шетњу. Пролазећи кроз рајско насеље видела је нека позната лица. Препознала је трговца Симу Симића који је умро недавно (имао је кућу у Ћуприји у улици Краља Петра број 46, данас је ту пролаз ка Медицинској школи).

Вест о овом чудном сну мале Верославе се веома брзо и далеко прочула. У Мијатовац су почели да долазе људи са разних страна. Распитивали су се да ли су њихови умрли добро, да ли се налазе у рају, да ли им је нешто потребно са овог света…

Новинар, дописник београдског дневног листа „ПРАВДА“, П. Николић, распитивао се код мајке мале Верославе да ли је она покушавала да пробуди дете и тако прекине њено ноћно путовање.

„Будили смо је господине, мували је, гурали, па ништа! Водом смо је квасили, па опет ништа. Из сна се буди онда када јој Бог и Богородица то кажу…. Ако је све ово од Бога, нека нам сачува малу Верицу, наше драго дете.“

У редовним издањима од 19.10.1938. године и од 23.10.1938. године лист „ПРАВДА“ је објавио два чланка о чудним сновиђењима мале Верославе, ученице четвртог разреда основне школе у Мијатовцу.

Новинар је закључио да су снови овог детета изазвали праву пометњу код сујеверног света.

Каснија судбина мале пророчице из Мијатовца није забележена.

Миле Стошић или Михајло Јанковић или Миодраг Ђорђевић, отац мале Верославе, као да је нестао из родног Мијатовца.