ЋУПРИЈСКИ ПИО

 

Cuprija Opstinski dom sa potpisom predsednika opstine
Скица из 1937. године са потписом председника општине Ћуприја

 

Административне границе су се често мењале у Србији. Ваљда тако треба да буде.

Ћуприја је била важно место и код старих Римљана и Турака, а стварањем нове Србије почетком 19. века постала је централно место у Поморављу. Уз војну касарну неминовно су полиција и судство, па и робијашница, морали ту да се сместе. Наравно да је са развојем државних органа Ћуприја добила седиште разних јавних служби са управницима или начелницима.

Од среског места са многим државним институцијама Ћуприја је временом задржала само неколико. Основни суд у Параћину има одељење у Ћуприји, Прекршајни суд у Јагодини има одељење у Ћуприји, Здравствени фонд, пореска управа и тд. углавном имају само мале испоставе у Ћуприји.

Метеоролошка станица Републичког ХМЗ Србије се задржала у Ћуприји. Од „Великоморавске водне заједнице“ која је формирана у Ћуприји 1954. године остала је само радна јединица ЈП „Србијаводе“. Казнено-поправни завод опстаје и даље у Ћуприји. Завод за јавно здравље за већи део централне Србије је остао у Ћуприји, а за свих шест општина Поморавског округа у Ћуприји се налази Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).

Први српски пензионер је Илија Марковић коме је кнез Милош Обреновић потписао решење 10. октобра 1833. године. Прву породичну пензију је добила удовица Карађорђа Петровића. Михајло Обреновић је донео прву уредбу о пензијама чиновника. Први пензијски закон је донет 1850. године. Први занатски добровољни фонд је формиран 1898. године. Примена пензијске заштите по закону о осигурању радника је почела 1937. године. Након Другог светског рата 1945. године је донет Закон о спровођењу социјалног осигурања. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, самосталних делатности и пољопривредника је основан 1993. године. Војни осигураници су се придружили осталима 2012. године.

Cuprija zgrada opstine nekada 1936
Зграда општине је сазидана 1880. године

skola 5

Зграда општине у Ћуприји 1880. године сазидана

Зграда општине је сазидана давне 1880. године на месту где се данас у главној улици налази споменик палим грађанима Ћуприје у Другом светском рату. До те приземне зграде у смеру ка Параћину је 1890. године направљена велика спратна зграда основне школе – данас „Ђура Јакшић“. Поред ове две зграде је у главној улици постојао слободан простор на коме је била велика пијаца све до реконструкције након Другог светског рата.

Непосредно иза старе општинске зграде из 1880. године, а одмах до школске зграде, сазидана је 1937. године велика спратна зграда у којој се налазио „Општински дом“. Према реци Раваници је била „Општинска вага“, а иза ње се налазила општинска штала за коње и кола градске чистоће и општински фијакер. Ту је било смештено и градско купатило.

Cuprija 1922 pijaca
Пијаца 1922. године У позадини је школска зграда из 1890. године
Cuprija 1940 trg
1940.

Зграда „Општинског дома“ је била незаобилазни мотив на свим разгледницама Ћуприје.

Cuprija 1938 godina

Cuprija 1938 predratna razglednica

У Краљевини Југославији у Ћуприји је постојала експозитура Окружног уреда за осигурање која је била смештена у кући Димитрија Мите Ђулића, у Доситејевој уклици број 5.

На почетку Другог светског рата Немци су извршили прво масовно стрељање у Србији и то на месту између зграде основне школе и зграде општине. Поред реке Раванице су у току Првог светског рата Бугари и Немци вешали грађане Ћуприје. Једини знак страдања Ћупричана је барељеф који је направио ћупријски вајар Милорад Мића Митровић.

Подрум зграде крије многе тајне, јер су у њему скончали живот многи Ћупричани који нису били по вољи новој партизанској власти. Неозначени гробови се налазе у кругу касарне и на левој обали Велике Мораве низводно од „Жутог“ моста.

streljanje 2
стрељање 1941
Obeseni partizani
Обешени родољуби
Velibor Jonic ministar
Тераса изнад улазних врата 06.06.1943. говор министра Велибора Јонића

Године 1946. сазидана је двоспратна зграда наспрам Соколског дома и у њој је био смештен Завод за социјално осигурање све до 1956. године. Касније је у овој згради отворена трећа основна школа у Ћуприји.

Cuprija zgrada skole
План за реконструкцију школске зграде из 1992. године

Након укидања Среза Раваничког 1955. године, који се налазио у згради данашње општине, општински чиновници заједно са синдикалним чиновницима су се преселили из зграде „Општинског дома“ у садашњу општинску зграду која је том приликом била дозидана у делу у коме се данас налазе просторије председника општине.

Cuprija dozidana opstina 1956
Дозидани део општинске зграде
Cuprija Nacelstvo stara zgrada do 1955
Порушена зграда Начелства (1955)

Године 1955. је Уредбом о организовању Завода за социјално осигурање формиран срески завод за социјално осигурање са седиштем у Ћуприји. Заједница за социјално осигурање и Заједница за инвалидско пензионо осигурање су се 1956. године уселиле у зграду која је била намењена „Општинском дому“ предратне 1937. године.

Cuprija Opstinski dom 1937
1937.
Opstinski dom 2
„Општински дом“ – поглед из дворишта
Opstinska vaga
Општинска вага

Уместо општинске ваге и градског купатила поред реке Раванице је направљена приземна зграда у којој се налазила Комунална штедионице све до 1970. године када је изграђена наменска, модерна зграда „Југобанке“. На месту старе штедионице је сазидан анекс зграде у коју је смештен допунски део данашње Филијале Републичког фонда ПИО.

Око 1960. године извршено је велико измештање пијаце из центра града и сада се ту налазе градски централни парк и запуштено здање „Дома Војске Србије“.

Cuprija 2014
Анекс зграде

Cuprija 2014 setaliste

Cuprija 2014 PIO dvoriste
Дворишни део школе „Ђура Јакшић“ пре израдње шеталишта

У току августа 2019. године започела је озбиљна реконструкција зграде Фонда ПИО у градском парку.

Ова реконструкција зграде сазидане 1937. године као „Општински дом“ значајна је највише из једног разлога – то је сигурна потврда да ће у Ћуприји да остане још много година седиште државног пензионог фонда у коме ће да ради већи број ћупријских правника и економиста.

Припрема реконструкције зграде је трајала две године, јер је најпре било спорно власништво над зградом. Након тога су морали да буду обезбеђени пројекат реконструкције зграде од подрума до крова и велика финансијска средства у буџету Републичког фонда ПИО за која се сагласио сам државни врх. Огромна упорност запослених је на крају била награђена.

Ћупричани сада могу да буду задовољни: на шеталишту поред реке Раванице биће још дуго, дуго у реконструисаној згради седиште филијале државног фонда за пензионере и инвалидна лица.

setaliste pored reke
Ћуприја

Advertisements

2 thoughts on “ЋУПРИЈСКИ ПИО

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: