ПОМРАЧЕЊЕ УМА

Долази за који дан 21. јуни 2020. године, па размишљам о дану који никако не могу да заборавим, о 11. августу 1999. године.

Пре две деценије председник владе Републике Србије је био Мирко Марјановић. У тој влади је било 36 чланова: пет потпредседника, 23 министра и седам министара без портфеља. Две странке, СПС и СРС, заузеле су по 15 места у влади, док је Југословенска левица имала пет представника, а један министар је био нестраначка личност.

Нису се много променили ликови тадашњих потпредседника владе –  Војислава Шешеља, Томислава Николића и Милована Бојића. Остали су препознатљиви и министри: Гордана Поп Лазић, Драган Тодоровић, Јоргованка Табаковић, Милорад Мирчић, Зоран Баки Анђелковић, Милан Беко, Маја Гојковић, … наравно и Александар Вучић.

Данашњи председник државе је тог 11. августа 1999. године био министар за информисање.

Српски народ је тај 11. август 1999. године дочекао са страхом, да би око поднева скоро сат времена провео у подрумима, замраченим собама са спуштеним ролетнама,… Улице су биле празне. Једино се није чула „Шизела“ која је више од два месеца најављивала ваздушну опасност.

А опасност је непрекидно најављивана са телевизијских екрана. Срби су могли тог дана да осете велику узнемиреност, лупање срца, скок крвног притиска, свраб коже, грчење желуца, учестало мокрење, нагли скок шећера у крви… Непослушни су могли да ослепе. Можда је неко могао и да полуди, не због упозорења са државног врха, него због помрачења сунца.

Рекло би се да је тотално помрачење сунца било исто као и тотално помрачење ума.

У људском веку ретка је прилика да обичан човек буде сведок потпуног помрачења сунца. А управо тог августовског дана десетине милиона грађана Европе је могло да ужива у сунчаном дану који се у подне претворио у ноћ.

Српски медији потпомогнути државницима су данима обмањивали слуђени народ како се у целом свету страхује од најављиваног помрачења. Просто су се сви утркивали ко ће да има бомбастији наслов у новинама, а на телевизијским каналима су гостовали експерти за црну и белу магију, аутори хороскопа,…

Сећам се како сам давне 1961. године као ученик основне школе „Ђура Јакшић“ у Ћуприји заједно са својим наставницима гледао помрачење сунца кроз обично стакло које је било нагарављено. Време је било хладно и тмурно. Јутро је постало ноћ. Био је то доживљај за све клинце, а наставници су се трудили да нам што боље и једноставније објасне феномен који се ретко доживљава.

Било ми је невероватно да се 1999. године Србима забрањује да гледају помрачење сунца. Са старијим сином, који је био храбрији од мајке и брата, кроз тамни филтер објектива за фотоапарат уживао сам у призору како се дан претвара у ноћ.

Када се опет појавило сунце сви телевизијски канали су приказивали две потпуно различите слике – свет који организовано седи и гледа помрачење сунца и Срби који седе у својим кућама.

Била је среда, радни дан, а у Србији нису радиле банке, поште, државне установе,… чак су и продавнице биле затворене. Авиони ЈАТ-а нису летели, аутобуси нису возили путнике… Улице су биле без пешака и возила!

Реч КОРОНА се ове године повезује са опасним вирусом који убија људе широм планете, као да је смак света, као да је дошао судњи дан. А та иста реч КОРОНА има и другачије значење које потиче из латинског језика: корона је венац који обухвата спољни део сунца, односно то је плазма која као ветар напушта сунце и одлази у мрачни свемир.

Долазеће помрачење сунца је у дану гласања у Србији.

Срби су доказали и себи и свету да су подложни разним медијским манипулацијама.

Ако не изађу на гласање 21. јуна 2020. године, могу да се правдају како имају страх од помрачења сунца због чега им је скочио крвни притисак и срце почело јако да лупа. А опет, ако изађу на гласање, могли би да кажу да за разлику од 11. августа 1999. године сада верују оним истим државницима који су били тада као и сада на власти.

Помрачење сунца није исто што и помрачење ума. Или бар не би требало да буде?