О БЕЛА ЋАО

Млади људи су посвећени будућности, а старији прошлости. Ех, када би старост могла оно што зна, а младост када би знала шта може…

Ових дана гледамо уличне демонстрације широм света, од Америке до Европе и Азије. Понекад се зачује и песма О БЕЛА ЋАО, у оригиналу “Bella Ciao”.

Многи сматрају да је то партизанска песма коју обожавају комунисти, односно разни левичари, анархисти и слични. И негодују када је чују.

Незнање је опасно.

Текст песме која је настала у Италији пре више од сто година, на прелазу између два века, открива да су је певале жене из долине реке По, које су биле приморане да раде по цео дан у пољима пиринча, у води до колена, савијених леђа. Иако су услови за рад били скоро немогући, жене су биле приморане да трпе, јер су припадале најсиромашнијем делу новог грађанског друштва. Капитализам је био немилосрдан и протести и побуне су постале редовна појава.

Ујутру се будим

У пиринчана поља морам ићи

Међу инсекте и комарце

О лепотице довиђења, лепотице ћао, лепотице ћао, ћао, ћао!

И међу инсекте и комарце

Напорно морам да радим

Шеф стоји са својим штапом

О лепотице довиђења, лепотице ћао, лепотице ћао, ћао, ћао!

Шеф стоји са својим штапом

А ми радимо искривљене кичме

О мој Боже, какво мучење

О лепотице довиђења, лепотице ћао, лепотице ћао, ћао, ћао!

О мој Боже, какво мучење

Дозивам те сваки дан

И сваки сат који проведемо овде

И сваки сат који проведемо овде

О лепотице довиђења, лепотице ћао, лепотице ћао, ћао, ћао!

Ми изгубимо нашу младост

Али доћи ће дан када ће сви

О лепотице довиђења, лепотице ћао, лепотице ћао, ћао, ћао!

Али доћи ће дан када ће сви

Радити у слободи

Током Другог светског рата у фашистичкој Италији, али и у другим медитеранским државама, борци за слободу су вршили препев оригиналне песме прилагодивши је новонасталој ситуацији.

Данашњи услови за рад и живот опет су актуелизовали песму О БЕЛА ЋАО.

И у Србији се чула некада.

Последњи пут 2012. године у верзији Горана Бреговића.