ПТИЦА РУГАЛИЦА

Заиста постоји птица Ругалица. Уме она да упамти лик човека који је угрозио њено гнездо и да много дана касније када види то исто лице запишти у знак упозорења другим птицама из фамилије дрозда. Са својим лепим перјем не разликује се много од свеприсутних врабаца.

А убити птицу ругалицу не значи само потаманити дроздове. Скоро увек прва асоцијација је роман који је давне 1961. године добио Пулицерову награду и по коме је снимљен драмски филм са Грегори Пеком и Робертом Дивалом. Иако је филм добио само три Оскара, сврстан је међу сто најбољих филмова на свету.

Назив „Птица ругалица“ је за неке људе само скраћеница целог једног тајанственог пројекта америчке Централне обавештајне агенције коју сви препознају само као  ЦИА. Сједињене Државе су почев од средине прошлог века манипулисале великим америчким новинским агенцијама у пропагандне сврхе. Амерички водећи новинари су, наравно свако из својих ралога, прихватили да пишу наручене текстове. Требало је скоро 17 година да се открије како је ЦИА финансирала разне грађанске групе и новинаре.

Једна од великих акција било је исмејавање људи који су сведочили да су били очевици појава непознатих летећих објеката и ванземаљаца. И многи људи који су видели на небу нешто необјашњиво морали су да ћуте да не били исмејани. Највероватније је да баш ова акција и најдужа акција која траје дуже од 70 година.

И увек кад неко почне да прича или пише нешто што се није свидело одређеном кругу људи, активирана би била „Птица ругалица“. Тако је у првих 25 година пројекта ангажовано више од 400 новинара, од којих су многи били дописници из далеких крајева целог света. Међутим многи тврдогалаво и данас оспоравају пројекат „Птица ругалица“ како би заштитили наводну слободу говора и слободу медија да истинито и свеобухватно извештавају америчку и светску јавност. Свакоме остаје могућност да верује или да не верује.

Остаје неспорно да јавни медији имају изузетно велики утицај на формирање јавног мњења.

Многи се сећају једног од филмова из серијала о агенту 007 Џемсу Бонду у коме медијски магнат да би први објавио неку вест и сам чини осмишљени догађај и тако долази у позицију да први објави нешто што ће тек да се догоди.

Информацијама се најлакше манипулише – стотину пута изговорена лаж постаје истина. Нико касније не верује у деманти.

Обмана је најопасније оружје, па се зато истином највише манипулисало.

Обичан човек је радознало биће – све њега занима. А најинтригантније гласине се везују за полуистине, за тајна друштва, за нове светске завере, за животе политичара и њихових породица, за звезде телевизијских ријалитија.

Државе се боре против других држава пласирањем лажних вести и негирањем истинитих догађаја.

Што је бомбастији наслов неког новинског чланка, то се више купују те новине. Некада нешто што је било потпуно „ненормално“ сада у широким друштвеним слојевима постаје „нормално“. Новац постаје важнији од људског достојанства и човечијег образа.

Добро смишљене полуистине, са назнаком да су из „поверљивих извора“, постају најубојитије оружје у борби са неистомишљеницима.

Одавно се у Србији веровала да је нешто истинито, јер је на почетку текста информације писало: „Како ТАНЈУГ каже“…

Једна иста фотографија може да се обради на стотину начина!

Вештачка интелигенција и манипулације данас су нешто сасвим очекивано. Исто као и атомска енергија вештачка интелигенција може да послужи за разарање свега доброг или супротно за унапређење живота људи.

Раније се служило разним фото монтажама, па је позадина једне фотографије бивала замењена позадином друге фотографије. Данас је компјутер заменио главног уредника вести, а измишљени лик црнопуте спикерке течно говори српски језик. У телевизијском студију седе међусобно најљутији противници који о себи говоре све најружније, а о својим супарницима све најлепше. Тако се помоћу вештачке интелигенције речи премештају из уста једних у уста других.

О противницима се измишљају лажи, понижавају се они лично, али и чланово њихових породица. У селу се преко доконе бабе из комшилука која све зна пласирају полуистине зачињене пикантеријама са обавезним подметањем гнусне лажи. Новинару из противничких медија за кафанским столом се случајно одаје „државна тајна“ коју јадник брже боље преноси у јавност наглашавајући да ју је из поузданог извора сазнао.

А када треба да се понизи пријатељ из сопствених политичких редова, онда се све што је ружно и негативно о њему доставља припаднику супарничке партијске организације који ће то јавно да објави. На тај начин се „партијски друг“ елиминише, а руке остају чисте.

Веома често противник сазна непријатну истину о припаднику власти. И тада у његову одбрану стају сви режимски медији – једни пљују по противнику да би унаказили његову личност да би у народу постао омражен, а други бране припадника власти негирајући „доказе“. На интернет порталима и групама постављају се гомиле коментара које се лајкују или дислајкују, онако како „газда“ нареди. И тако се обликује јавно мњење, па онда специјализоване агенције за анализу онога што народ мисли објављују да су истраживањем утврдиле да већина људи мисли оно што заиста не мисли.

Пројекат „Птица ругалица“ опет је постао најкоришћенији пројекат лажи и обмане. Због њега многи паметни људи беже у самоизолацију, одбијају да се јавно експонирају, избегавају да буду јавни лидери и да предводе народ који им верује. Страх је јачи од жеље за истином. Свака борба постаје безнадежна.

И поново нико јавно не признаје да постоји „Птица Ругалица“.

Све је већ измишљено.

Војсковођа Џинкис Кан је имао специјалну претходницу која је ишла далеко испред да би ширила међу непријатељем лажи како је војска Џинкис Кана непобедива, како сурово кажњава сваког ко се супротстави, како је најбоље покорити му се..

„Птица ругалица“ је свемоћна.

Они одлучују о свему!

Књига „ВРЕМЕ ЛАВОВА“ садржи ову причу.

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА