ПОМОРАВСКА ЕЛИТА

Заборављена генерација која је модернизовала Поморавље

Када би путник тридесетих година прошлог века сишао на железничку станицу у Ћуприји, дочекао би га призор који није очекивао у српској провинцији. Кроз долину Велике Мораве пролазио је Оријент експрес – један од најпознатијих европских возова, симбол повезаности са светом. Поморавље тада није било периферија. Било је живо раскршће путева, капитала, знања и нових идеја.

Између два светска рата Ћуприја, Параћин и Јагодина чинили су јединствен привредни и друштвени простор. Железница и друмови спајали су их свакодневно, а развој једног града подстицао је развој друга два. Параћинска индустрија и трговина, рудници угља на обронцима Кучаја, Учитељска школа у Јагодини, Чехословачка школа „Масарик“ и Артиљеријска подофицирска школа у Ћуприји сведочили су о снажној модернизацији читавог краја.

Развијала се и саобраћајна мрежа. Поред железнице, све важнију улогу добијале су аутобуске линије које су повезивале Параћин, Ћуприју, Јагодину и Деспотовац. Поморавље је постајало све компактнији простор у којем су људи, роба и идеје циркулисали брже него икада раније.

Сва три града имала су соколске домове, фудбалске стадионе, аероклубове и травнате аеродроме. У време када је цивилно ваздухопловство још представљало симбол будућности, Поморавци су већ организовано летели. Истовремено су се обнављале и градиле школе у градовима и селима, док су Учитељска школа у Јагодини и школа „Масарик“ у Ћуприји представљале значајне образовне центре.

Веза са светом била је двосмерна. Док су европски путници Оријент експресом стизали у долину Мораве, из Ћуприје је недељно полазио „Поморавски гласник“, лист који се читао далеко изван локалних оквира, па и у европским метрополама. Такви детаљи показују да Јагодина, Ћуприја и Параћин нису живели изоловано, већ су били укључени у токове савременог европског друштва.

У том окружењу формирала се поморавска елита – генерација индустријалаца, лекара, инжењера, адвоката, професора, банкара, трговаца и официра. То нису били људи повезани само богатством или друштвеним положајем, већ пре свега образовањем, професионалним угледом и осећајем одговорности према заједници.

Поморавље је тих година привлачило људе из различитих крајева Европе и Балкана. У фабрикама, школама, банкама и државним установама радили су стручњаци различитог порекла, доносећи нова знања и искуства. Истовремено, деца староседелачких породица одлазила су на школовање у Београд, Праг, Беч и друге универзитетске центре, враћајући се потом у свој завичај. Управо је та стална размена људи и идеја представљала један од главних покретача модернизације.

Највидљивији израз таквог духа био је Ротари клуб Морава, који је окупљао чланове из Ћуприје, Јагодине и Параћина. Био је то у свету јединствен пример клуба који је обједињавао три града, а не само један. По правилима међународног ротаријанства, у клубу није било места политичким и верским расправама; нагласак је био на професионалној сарадњи, хуманитарном раду и унапређењу заједнице. Чињеница да су најугледнији људи Поморавља без задршке приступали таквој организацији говори о самопоуздању и отворености тадашње генерације. Међу њима су били лекари попут др Милана Стевановића, угледни привредници, судије и јавни радници. Неки су припадали и слободнозидарским ложама, што је у то време представљало део ширег грађанског и интелектуалног живота, а не сензационалну тајну каквом се често представља у Србији данас.

Међутим, крајем тридесетих година над Европом су се надвијали тамни облаци. Раст тоталитарних идеологија, распад Чехословачке и све извеснији рат изазивали су забринутост и у Поморављу. Посебно су погођени били чешки стручњаци и њихове породице, који су деценијама били део локалне заједнице. Људи који су допринели модернизацији краја сада су са неизвесношћу посматрали будућност.

Други светски рат прекинуо је замах ове генерације. Многи су невини страдали, неки су напустили земљу, а други су после рата потиснути из јавног живота због нових политичких и идеолошких околности. Ипак, институције које су створили нису нестале. Школе су наставиле да образују нове генерације, фабрике да производе, а градови да расту. Оно што је временом избледело била су имена људи који су поставили темеље тог развоја.

Зато прича о поморавској елити није прича о носталгији за једним прошлим временом. То је прича о генерацији која је разумела да се напредак гради образовањем, радом, поверењем и сарадњом. Њихово наслеђе не налази се само у зградама, пругама, школама и фабрикама које су оставили иза себе, већ и у уверењу да један крај може постати успешан онда када га воде људи широких видика и јасне свести о општем добру.

Можда је управо то најважнија порука поморавске елите: да истински развој не настаје случајно, већ онда када се знање, предузимљивост и поверење удруже у заједничком циљу.

Књиге остају вечно, а судбина интернета је неизвесна

Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com
Испорука књига је на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА

9 мишљења на „ПОМОРАВСКА ЕЛИТА

Add yours

  1. https://cs.wikipedia.org/wiki/Masarykova_%C5%A1kola_(%C4%86uprija)

    Масарикова школа (Ћуприја) Чланак

    Ако знате за неке које се могу слободно дистрибуирати, слободно их отпремите и додајте у чланак. Да бисте брже додали слику, можете додати и захтев овде. Фотографија ВикиПројекта Масарикова[1] школа у српском граду Ћуприји постојала је у међуратном периоду. Била је смештена у двоспратној вили и била је означена натписом Чешка школа Масарикова. Основана је 1912. године[2] (пре Првог светског рата и затворена почетком Другог светског рата. Након тога није обновљена. Налазила се на западној ивици комплекса фабрике шећера (данас на раскрсници улица Железничке и Кнеза Милоша). Школу је основала и водила Чехословачка општина (претходница данашње Чешке беседе) као приватну школу.[3] Служила је чешкој деци која су живела у граду у породицама чешких индустријалаца који су управљали неким фабрикама (нпр. фабриком шећера или фабриком стакла у оближњој Јагодини). У школској 1931-1932. години у њој је учило око тридесет чешке деце. Школа је пружала допунско образовање на чешком језику (деца су такође похађала локалну школу). Школа је затворена у вези са избијањем рата у Југославији у априлу 1941. године, није обновљена после Другог светског рата, а индустријске фабрике у којима су Чеси радили су национализоване. У другој деценији 21. века, бивша школска зграда је била у трошно стање; само су спољни зидови остали да стоје, а кровови су се урушили. Референце Чланак на веб страници чешког Министарства спољних послова у Београду КИВИРЖОВА, Ленка. Чешка мањина у Србији – прошлост, садашњост, будућност. 2012 [цитирано 2023-03-06]. Дипломски рад. Масариков универзитет, Факултет уметности. Ментор доц. др Вацлав Штепанек, др. стр. 23. Доступно онлајн. Преисова Крејчи, Андреа – Кочи, Јана. Чешки и моравски учитељи у Хрватској – необрађено поглавље образовања исељеника. Paidagogos, [Ажурирано: 2019-12-21], [Цитирано: 2023-03-06] Портали: Чешка | Србија Masarikova škola (Ćuprija) Članak Razgovor Čitaj Uredi Uredi izvor Pogledaj istoriju Alati Sakrij izgled Font Mali Standardni Veliki Širina Normalni Široki Boja (beta) Automatski Svetlo Tamno Ovom članku nedostaju slike. Ako znate za neke koje se mogu slobodno distribuirati, slobodno ih otpremite i dodajte u članak. Da biste brže dodali sliku, možete dodati i zahtev ovde. Fotografija VikiProjekta Masarikova[1] škola u srpskom gradu Ćupriji postojala je u međuratnom periodu. Bila je smeštena u dvospratnoj vili i bila je označena natpisom Češka škola Masarikova. Osnovana je 1912. godine[2] (pre Prvog svetskog rata i zatvorena početkom Drugog svetskog rata. Nakon toga nije obnovljena. Nalazila se na zapadnoj ivici kompleksa fabrike šećera (danas na raskrsnici ulica Železničke i Kneza Miloša). Školu je osnovala i vodila Čehoslovačka opština (prethodnica današnje Češke besede) kao privatnu školu.[3] Služila je češkoj deci koja su živela u gradu u porodicama čeških industrijalaca koji su upravljali nekim fabrikama (npr. fabrikom šećera ili fabrikom stakla u obližnjoj Jagodini). U školskoj 1931-1932. godini u njoj je učilo oko trideset češke dece. Škola je pružala dopunsko obrazovanje na češkom jeziku (deca su takođe pohađala lokalnu školu). Škola je zatvorena u vezi sa izbijanjem rata u Jugoslaviji u aprilu 1941. godine, nije obnovljena posle Drugog svetskog rata, a industrijske fabrike u kojima su Česi radili su nacionalizovane. U drugoj deceniji 21. veka, bivša školska zgrada je bila u trošno stanje; samo su spoljni zidovi ostali da stoje, a krovovi su se urušili. Reference Članak na veb stranici češkog Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu KIVIRŽOVA, Lenka. Češka manjina u Srbiji – prošlost, sadašnjost, budućnost. 2012 [citirano 2023-03-06]. Diplomski rad. Masarikov univerzitet, Fakultet umetnosti. Mentor doc. dr Vaclav Štepanek, dr. str. 23. Dostupno onlajn. Preisova Krejči, Andrea – Koči, Jana. Češki i moravski učitelji u Hrvatskoj – neobrađeno poglavlje obrazovanja iseljenika. Paidagogos, [Ažurirano: 2019-12-21], [Citirano: 2023-03-06] Portali: Češka | Srbija Show more

    Свиђа се 1 person

Оставите коментар:

Направите веб-место или блог на WordPress.com

Горе ↑