У фадбалу се најдуже памте голготери, мање одбрамбени играчи, а још мање тренери. Тако је и у атлетици, памте се само златне медаље, мање светски и европски рекорди, а још мање сви они атлетичари у клубу заједно са тренером који су омогућили победу. Веру Николић, Драгана Здравковића, Снежану Пајкић,... да не набрајам све ћупријске атлетичаре... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКИ ПРЦ
Клинци к`о клинци, увек маштају о фудбалу. А тек када дођу велика Црвена Звезда и Партизан у мали град, машта оде на небо. Јесте да Звезда победи са двоцифреним резултатом, али није то важно. Део младалачких сањарења је и велики фудбалски стадион у малом граду, са много места за седење, са ноћним осветљењем, са лепим... Continue Reading →
ВРЕМЕ ЛУЗЕРА
Не знам зашто се у обичном свету одомаћило поспрдно „После Тита – КИТА!“. Можда због идиота који су нагло испливали на површину јавне сцене? Можда због проклетства да село има вођу, којег је најбоље описао Радоје Домановић у својој сатири? Можда због дрчних материјалиста који су зарад себе упропастили све остале људе? Не знам одговор,... Continue Reading →
Скорашњи коментари