Исповест локомотиве број 4885 Моје прво сећање није сунце, већ ватра. Рођена сам у зиму 1911. године, у утроби Берлина, под високим челичним сводовима чувеног Orenstein & Koppel-а. Инжењери су над мојим нацртима бдели као над племкињом. У време када су се машине правиле серијски, ја сам била изузетак - уникат поручен по мери. Док... Continue Reading →
ЕНГЛЕСКА КЛОЊА
Старе куће у Србији се разликују од места до места, а најпознатије су куће у моравском стилу. Обично су грађене на косини, ређе на заравни, па је део куће био изнад тора. Намерно је тако рађено, јер је земљани под у соби изнад тора увек имао исту температуру. У дворишту поред куће постојале су... Continue Reading →
МАСАРИКОВА ШКОЛА
Време је када слушамо да нам брат Турчин запошљава само жене у својој фабрици, а да нам велика Кина зида мостове, изграђује путеве и железничке пруге, све уз обећање да ће да прокопа и канал од Солуна до Дунава. Зато смо заборавили како је у порођајним мукама државе Србије под вођством Обреновића бројчано мали, али... Continue Reading →
ШЕЛКОВЦИ
Својевремено сам питао мајку зашто је деда пре доласка комуниста на свом имању гајио кукуруз, пшеницу, конопљу, ..., зашто је чувао и коње и овце и свиње и .... Одговор је био кратак. Све смо сами производили за домаћинство, једино смо морали да купујемо со и гас за лампу. А шећер? Не, шећер нисмо куповали,... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари