ЕНГЛЕСКА КЛОЊА

 

Старе куће у Србији се разликују од места до места, а најпознатије су куће у моравском стилу. Обично су грађене на косини, ређе на заравни, па је део куће био изнад тора. Намерно је тако рађено, јер је земљани под у соби изнад тора увек имао исту температуру. У дворишту поред куће постојале су и старе куће које су на средини имале огњиште, а спавало се у мањој просторији. Истовремено је неколико генерација спавало у тој јединој малој соби.

moravska kuca

Зими, када дан бива много краћи од ноћи, када није било струје, телевизора и других згода, људи су ишли рано на спавање. А онда би после неколико сати спавања најстарија генерација укућана имала потребу да иде иза куће. Онако врући од спавања, огрнути само кожухом, изашли би на хладан зимски ваздух и разбољевали се. Руке су се ређе прале, па је било и свакојаких заразних болести. Није било антибиотика и просечан људски век је био кратак.

Сиротињски се живело у Србији у деветнаестом веку. Мало је било хране, постило се због немаштине. Сава и Дунав су одвајале територије којима су владали Аустроугари и Турци. Причало се и онда – што јужније, то тужније.

На подручју данашњег Пакистана људи су још пре 4.500 година имали у свакој кући водене тоалете који су били повезани каналима од печене глине и опеке. И стари народи Египта и Кине су имали тоалете. А у Старом Риму су постојала јавна купатила са тоалетима.

Историја српског пољског нужника је много, много млађа. Повезана је са временом одласка Турака са Балканског полуострва. А истовремено са одлажењем Османлија и јужно од Саве и Дунава има све више Аустроугара, односно Шваба, Италијана, Чеха…

Европски народи са собом доносе у Србију и своју културу. Наравно да је саставни део те културе енглески нужник. Три века је морало да прође од проналаска клозетског уређаја са испирањем водом до изградње првих таквих тоалета у Србији.

У Ћуприју су благодети енглеског клозета донели Чеси који су направили фабрику шећера на почетку 20. века. Њихови индустријалци су донели преко Прашке кредитне банке 1910. године капитал у Србију и у Ћуприји су направили акционарско друштво које је изградило фабрику шећера, другу у Србији (након оне на Чукарици). Пре тога су анализирали природне услове за производњу шећерне репе и утврдили да у Поморављу, на њивама благо окренутим ка сунцу, постоји довољно лепих дана да репа може у себи да садржи велику количину шећера. Такође, у околини Ћуприје су постојали велики рудници квалитетног угља за стварање неопходне енергије за процес прераде репе, а пруга Београд-Ниш је омогућавала транспорт шећера на велике удаљености. Дакле, Чеси нису случајно изабрали Ћуприју да ту направе своју фабрику шећера.

a secerana

Уз фабрику Чеси су направили за своје инжењере станове у вилама. И тако је Ћуприја са новим фабричким вилама добила прве енглеске клозете.

Ех, ти Чеси. Донели су они у Ћуприју и прву фудбалску лопту, створили су музички оркестар, … направили су грађанско друштво у маленој до скора турској вароши.

А скоро истовремено је у Србији настала прича о „говњивој мотки“ – Српска војска је кренула у коначну победу у Великом рату. Нису Бугари и Немци желели брз пораз, па су борбе потрајале. А ушанчена војска је морала свакодневно да врши и малу и велику нужду. За те потребе су војници копали у земљи јаме преко којих су стављали мотке са једним маленим отвором. Војник који би промашио рупу био би кажњен због тога. Наравно да му је следила „говњива (усрана) мотка“.

Пола века од доласка Чеха у Ћуприји морало је да прође до изградње градског водовода и канализације. Постало је нормално да у новим кућама постоји просторија са енглеским клозетом и наравно купатилом. У то време није било електричних бојлера, него су у купатилима постојали казани са ложиштем испод. Док је дрво горело и грејало воду и ваздух у купатилу би се истовремено загрејао. Било је топло и лепо.

Bakarni bojler na drva

Додуше у старим ћупријским двориштима и даље постоје пољски нужници. У многима је чучавац замењен дрвеним сандуком. А поред сандука су биле закачене старе новине уместо тоалет папира. Уз старе новине је брже пролазило време.

zlatno kupatilo

Прича се да у селима поред Ћуприје у новим кућама постоје купатила са позлаћеним славинама и бидеом који никада није коришћен. Прича се…

setra

Када је „Велмортранс“ пре 35 година купио модерне немачке аутобусе са клозетом сви су се питали да ли у њима пише „Забрањена употреба у станици“ као што пише у железничким вагонима.

ulicni toalet

Ћупријски паркови немају јавне тоалете. Углавном се иде „иза дрвета“. Сете се грађани те чињенице док гледају старе европске филмове на којима се виде чудне ограде и некакве металне кућице. А ако неког питате на ту тему, одмахнуће вам главом уз примедбу: „Није Ћуприја туристичко место као што је Врњачка Бања“.

Одавно више нема фабрике шећера у Ћуприји. Остало је још неколико чешких вила. Станују људи у њима. Злопате се, јер оно што је пре једног века било најмодерније у граду, сада је у очајном стању. Не знају садашњи станари да су прве енглеске клозете у Ћуприју донели Чеси. Не знају ни да је клозет француска реч.

А што се тиче оне „усране мотке“ сви би да је употребе по нечијим леђима. Нарочито сада када руке мора да се перу сапуном бар 20 секунди. Не прети колера, али опасност од корона вируса је присутна свуда, не само у клоњи.

toalet

One thought on “ЕНГЛЕСКА КЛОЊА

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: