Нуди Србија десет, двадесет, ... педесет и више хиљада евра странцима да отворе једно радно место у некој новој фабрици на зеленим српским пољима. Општина Ћуприја истовремено дели кључеве града и титуле „Почасни грађанин“ наводно заслужнима за развој града. Ипак се већ заборавило ко су ти нови „Почасни грађани“ Ћуприје. О Драгомиру Карићу, Драгану Стевановићу, Јовану Воркапићу, Ђорђу... Continue Reading →
ПОМЕКС
Ћуприја се налази у средишту рајске земље на којој рађа све што се засеје. У шали се каже: „И камен да бациш, има да роди“. Није зато ништа чудно што су свакојаки освајачи отимали да буду владари поред Велике Мораве – Келти, Римљани, Бугари, Татари, Турци, Аустроугари... А у најновијем времену смењивале су... Continue Reading →
МОЈЕ ПРАВО ЈЕ ДА ЗНАМ
У ери ријалитија скоро у свакој кући се непрекидно приказују групе људи које живе пред телевизијским камерама. Шта они једу и пију, да ли се свађају и псују, да ли на скривеном месту воде љубав, то и много шта друго је тема за препричавање док се пије поподневна кафица. Насловне стране дневних „Блатоида“ су препуне... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКО САМОУПРАВЉАЊЕ
Уставне промене могу цео живот да окрену наглавачке. Тако је било и неколико година пре Титове смрти када је друг Кардељ, након смене Александра Ранковића, својим уставом омогућио децентрализацију друштвених и привредних односа у Југославији. Сведока тога времена има све мање и мање. А они углавном ћуте, јер знају да су кривци за све што... Continue Reading →
ШЕЛКОВЦИ
Својевремено сам питао мајку зашто је деда пре доласка комуниста на свом имању гајио кукуруз, пшеницу, конопљу, ..., зашто је чувао и коње и овце и свиње и .... Одговор је био кратак. Све смо сами производили за домаћинство, једино смо морали да купујемо со и гас за лампу. А шећер? Не, шећер нисмо куповали,... Continue Reading →
Скорашњи коментари