МОЈЕ ПРАВО ЈЕ ДА ЗНАМ

У ери ријалитија скоро у свакој кући се непрекидно приказују групе људи које живе пред телевизијским камерама. Шта они једу и пију, да ли се свађају и псују, да ли на скривеном месту воде љубав, то и много шта друго је тема за препричавање док се пије поподневна кафица.

Насловне стране дневних „Блатоида“ су препуне фотографија политичара, пословних људи  и естрадних звезда са бомбастичним насловима који би требало да привуку пажњу широких јавних маса (обичних људи) и тако повећају тираж издавачу.

Да ли је тако било одувек?

Заборавило се време када је постојао порез на шунд, било да су то биле грамофонске плоче са песмама типа „Миле вози тракторче“ или недељни часописи са порнографским садржајем.

„МОЈЕ ПРАВО ЈЕ ДА ЗНАМ“ је била крилатица с којом су одрастала деца у основној школи у којој су наставници били у обавези да образују и васпитавају ђаке.

Лист „НАША РЕЧ“ се штампао у ћупријској основној школи „Ђура Јакшић“. Ђачка штмапарија је била довољно опремљена да задовољи потребе ученика да у свом листу објављују поред школских информација и сопствене песме и приче.

Nasa rec - kopija

Данашња привредна друштва су некада била предузећа или радне организације. У самоуправном систему су постојале „основне организације удруженог рада“ – скраћено ООУР, које су у заједници чиниле „организације удруженог рада“ (ОУР) са правом вишег удруживања у „сложене организације удруженог рада“ (СОУР).

PIK 1 - kopija

СОУР „ПИК Поморавље“ са седиштем у Ћуприји обједињавао је више фирми из Ћуприје, Јагодине и Параћина, па је тако у свом саставу имао и фабрику шећера, пољопривредно добро „Добричево“, месну индустрију „Јухор“, Фабрику бонбона „Параћинка“ и тд. Велики број радника је имао свој лист који се штампао у 4.500 примерака, па је тако сваки запослени имао могућност да у бесплатном издању задовољи своју знатижељу о догађањима у свом радном окружењу.

PIK Pomoravlje - kopija

PIK 2 - kopija

Ауто-транспортно предузеће „Велика Морава“ („Велмортранс“) је обављало превоз робе и путника у више општина и тада је у њему радило око 1.450 возача, механичара и осталих. Традиционално се издавао лист неколико деценија. Садржај је био свестран, почев од коментара о претходним догађањима, до планова развоја предузећа. А било је ту и укрштених речи, карикатура, песама радника,… све до приказа актуелних закона о саобраћају и савета како се понашати за воланом.

Velmortrans 1

Након Титове смрти престала је отворена борба против техноменаџера, па су на место директора у предузећима почели да долазе стручни људи. Политички наметнути директори су морали да уступе место млађима и амбицијознијим личностима. Тако избијају у јавност Коларевић, Станковић, Кочановић, … Ратко Марчетић. Наравно да су и они имали чланске карте Савеза комуниста Србије.

Ново време доноси и трговачка предузећа која се појављују као посредници између произвођача и крајњих корисника. Издавање меница без покрића је најпре било кривично дело, па је тако и Ратко Мерчетић склоњен са места директора „Помекса“ (РО „Поморавље Промет“). Будући министар за саобраћај у влади Србије је био обештећен, али је „Помекс“ остао жртва. Тираж листа овог предузећа је био скроман – само 500 примерака.

МИП Ћуприја (Метало-прерађивачка индустрија) је пословао у оквиру сложене организације „ГОША“ из Смедеревске Паланке. Тадашње тржиште у Југославији је било недовољно велико, па је сасвим нормално било да радници из ООУР „Хидрофор“ путују у Кувајт и да тамо раде.

MIP - kopija

Локалне самоуправе нису заостајале за предузећима, па је тако свака општина имала свој недељник, а на нивоу Поморавског округа је још од 1945. године излазио лист „Нови Пут“.

Novi Put - kopija

Највећи синдикални лист је била „БОРБА“, буквално је то била новина са највећим форматом хартије. И док су синдикалне вође биране према степену сарадње са тајном државном службом, дотле су радници престајали да читају своје новине.

Времена се мењају, па тако и жеља људи да буду обавештени трпи промене.

Avangarda - kopija

Гимназијалци у Ћуприји имају свој периодични лист „Авангарда“, а за затворенике у КПЗ Ћуприја се штампа посебан лист са примереним садржајем.

Право да све знамо је неспорно. Додуше, сада се манипулише са вестима.

Glas Cuprije - kopija

Novi moravski glasnik - kopija

Novi Pomoravski glasnik - kopija

RTV novine

2 thoughts on “МОЈЕ ПРАВО ЈЕ ДА ЗНАМ

Add yours

  1. Jedno je „Moje pravo da znam“,a drugo „Ko je taj ko ce mi omoguciti da znam????“Samocenzura je jaca od svih prava na saznanje.Zasto bi neko zrtvovao sebe da bi zadovoljio druge????Poneka ptica koja prerano poleti skoro uvek dozivi smrtonosan pad.Zato je na svakom coveku da sam napravi izbor informacija u koje ce ili nece da veruje.A zivot nam i tako prolazi,znali mi sta je istina,a sta laz.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: