ЗЛАТНО ДОБА ЋУПРИЈЕ

 

amfiteatar
амфитеатар

Израда пројектне документације за нови мост на Великој Морави одмах до видљивих остатака старог римског моста, претварање „жутог моста“ у туристичку атракцију која ноћу постаје виртуелни свет дугиних боја, реконструкција централног градског трга на коме израста римски амфитеатар, изградња величанственог споменика Кнезу Лазару на крају улице Кнеза Лазара која са две нове одвојене коловозне траке постаје широки градски булевар, најава нових кинеских и турских фабрика у индустријским зонама поред аутопута и девастиране шећеране, премештање „Градске куће“ покрај римског амфитеатра на градском тргу као што је некада било, и много шта друго, најављује ренесансу Ћуприје.

Centar trg
центар Ћуприје
Cuprija industrijski centar Pomoravlja
Уместо њива – фабричке хале

То потврђују и нови атлетски стадион поред кога ће да никне и модерна атлетска дворана. Замрли спорт оживеће и поново ће Ћуприја да буде расадник европских и светских рекордера.

Rekreacija
Атлетски центар
Dvorana unutrasnjost
Атлетска дворана

Вратиће се роде у Ћуприју, оживеће школска дворишта…

Све подсећа на време једног другог Александра, краља Александра Карађорђевића, и на временски период непосредно након завршетка Великог рата и уједињења Срба, Хрвата и Словенаца.

Некада су под ћупријском административном влашћу била многа села која данас припадају Параћину, Деспотовцу, Свилајнцу или Јагодини. Тако су и рудници угља у Маквишту, Сењском Руднику, Равној Реци, Сисевцу и Бигреници доносили немале новчане приходе Ћуприји који су омогућавали убрзани развој града.

Ћуприја и Тирана, главни град Албаније, могли су тада да се упоређују по много чему.

Страни инвеститори у лику Чеха пренели су у Ћуприју дух градског живота који је у себи подразумевао не само културу, музику и опште образовање, већ и спорт и спортске игре. Масарикова школа је постојала само у Београду и у Ћуприји.

masarikova
Масарикова школа 1927. године сазидана зграда

Аустријанци су 1922. године саградили велики гвоздени друмски мост који и данас спаја Јагодину и Ћуприју. Створени су услови да крену прве редовне аутобуске линије према суседним градовима. Аутомобили су на ћупријским калдрмисаним улицама потискивали фијакере.

Некада турска касаба, а онда варош која обећава, наставила је да се урбанизује онако како је још један век раније започела под будним оком немачког инжењера Барона. Улице су постале широке, куће без дворишних ограда су пратиле модерну архитектуру, саграђен је велики парк поред Мораве. Сазидана је и нова зграда Гимназије.

"Млинарева кућа"

Биоскоп се преселио из кафанских сала у новоизграђени Занатски дом у коме се налази права биоскопска сала са 450 седишта у партеру и на балкону.

Прелиставајући „Моравски гласник“ који се појавио давне 1928. године могуће је да се сагледају сви аспекти тадашњег живота у Ћуприји.

Уочава се да је још онда поклањана велика пажња питању родне равноправности, односно учешћу женске омладине у свакодневном животу грађана. Створен је „Одбор госпођица у Ћуприји“ који је одмах у хотелу „Синђелић“ направио велику маштовиту игранку.

clanska karta aero kluba 1934 Cuprija

Sokolski dom
Ћуприја, Соколски дом

Соколско друштво у Ћуприји је окупљало врх омладине, а поред фудбалских и других клубова, створен је и аероклуб – подељене су прве чланске карте.

Радници су имали праве синдикате, левичарски УРС и крајње десничарски ЈУГОРАС. Није било много комуниста и они су се организовали тек уочи Другог светског рата.

cuprija 1928
1928 кућа Пандуровића

На кући Пандуровића је 1928. године направљен симбол слободних зидара. Иако је у Масонској организацији било више виђенијих људи из Поморавља, није постојало удружење у форми масонске ложе. Антоније Шокарац је био у Ложи „Побратим“ од 1922. године. Добривоје Бранковић је од 1928. године био у Ложи „Шумадија“, у којој су били и Јован-Ивко Драшковић од 1932. године, као и Милан Стевановић од 1933. године. Погрешно се прича о неким другим виђенијим људима да су били Масони, као и да је у Ћуприји постојао Венчић „Поморавље“ који је постао део ВЛЈ. Хумано-кафанско удружење „ЏБУН“, са местом окупљања у кафани „Дарданели“, било је по идејама блиско масонској организацији. Групу су сачињавали банкари, занатлије и трговци.

Златно доба Ћуприје које је настало након српске победе у Великом рату, у ери краља Александра, поново се рађа. Да ли је то име Александар заиста срећито за Ћуприју, судиће будуће генерације.

Raskrsnica
Централни трг испред „Градске куће“

 

3 thoughts on “ЗЛАТНО ДОБА ЋУПРИЈЕ

Add yours

  1. Ova prica o buducoj Cupriji vratila me je u vreme kada je pretsednik vlade postao Dragutin Zelenovic.Na prvoj sednici parlamenta posle formiranja vlade izasao je potpredsednik vlade Slobodan Prohaska i na spustenom malom platnu u mracnoj sali sa stapicem u ruci objasnjavao poslanicima i nama televizijskim gledaocima projektovane slike o brzim prugama.U stilu Americkih,mladih biznismena koje smo imali prilike da gledamo u filmovima kojima smo bili zasipani pricao je sa takvim elanom i vrlo sugestivno o svemu sto planiraju,jer je on bio i ministar za razvoj,da sam pomislila da ce cim svane jutro poceti rekonstrukcija nasih jadnih i dotrajalih pruga.Tada sam imala 41 godinu.Danas imam 68 i blizim se 69. a ne docekah te tako pompezno najavljivane BRZE PRUGE SRBIJE.Nas narod ume da kaze:“Obecanje ludom radovanje“.Pa sta reci o Cupriji????Tacno je da nada zadnja umire,ali da ne pomremo svi mi dak Cuprija ne postane grad kakvog ga projektuju.Nisam razumela kako ce se snovi pretvoriti u javu!!!!!

    Liked by 1 person

    1. Сећам се министра Прохаске, јер сам месец дана након формирања прве вишестраначке власти у СР Србији седео у кабинету министра за саобраћај у Немањиној улици. Миле Пешић, тадашњи министар, рекао ми је да ауто путеве у Србији морамо да градимо уз помоћ концесионара. Слично је урадила Хрватска у којој су за кратко време изграђени километри и километри аутопутева. Међутим, Милошевић је расписао нове изборе годину дана касније и Зеленовићева влада је пала. Нова влада је 1992. године почела да ради у време почетка санкција Уједињених нација, а о чему сам више пута писао.

      Свиђа ми се

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: