ПОПЛАВЉЕНА ЋУПРИЈА

Aleksic 1879

Људи су увек правили насеља поред воде.

Римски каструм Хореум Марги се налазио на узвишеном делу десне обале Велике Мораве у непосредној близини ушћа Раванице. Реке су штитиле град, а при томе га нису угрожавале. Могуће је да су на истом месту и пре Римљана живели људи, као што су и староседеоци живели у Стублинама још од пре скоро осам хиљада година. Трачани, Мези, по којима је цела област названа Мезија, затим Келти који су ту боравили до доласка Римљана, највероватније су оставили своје трагове који су прекривени и чекају будуће генерације археолога.

Roman_provinces_of_Illyricum,_Macedonia,_Dacia,_Moesia,_Pannonia_and_Thracia

Stubline
Стублине – 7000 година старо археолошко налазиште

Турци су засигурно имали своју касабу коју су назвали Ћуприја сходно мостовима преко Велике Мораве. О временима из средњег века остали су писани записи разних путописаца, али и сакупљача пореза. И Аустријанци су овде господарили почетком осамнаестог века.

Између Кучајских планина на истоку и Јухора на западу, од отицања Панонског мора до данашњих дана, Велика Морава се ширила мењајући често своје корито.

Када крену јесење кише, када почне снег да се топи, када истовремено набујају Јужна и Западна Морава са својим притокама, разгоропади се и Велика Морава. А како и не би, када се у њу сливају воде са површине скоро половине Србије и дела Бугарске.

Бежећи од набујале Велике Мораве неколико села се изместило даље од реке, али је Ћуприја остајала на истом месту. Одласком Турака почетком деветнаестог века створени су услови да се касаба претвори у варошицу погодну за становање, па су се из свих крајева Србије овде насељавали људи чинећи данашње ћупријске староседеоце. Тако је почела урбанизација Ћуприје, градиле су се нове куће, више на десној обали реке Раванице, а мање на левој обали. Цариградски друм је добио нову трасу, ову данашњу.

Прве белешке о поплавама које је чинила Велика Морава почињу са 1804. годином, затим 1813. годином, па 1825. годином и редом до данашњих дана.

Забележено је у „Србским новинама“ да је у ноћи између 2. и 3. фебруара 1842. године Велика Морава однела мост код Ћуприје. Још једна ледена поплава је однела мост поред Ћуприје који је направио Бинички, било је то 1888. године.

Pontornirci - Stevan Binicki, 1876
1876. Стеван Бинички (седи)

На Морави прва мерења водостаја су вршена од 1866. године када је постављена водомерна летва на мосту код Ћуприје.

Др Љиљана Гавриловић је у својој књизи „Поплаве у СР Србији у 20. веку“ дала опис већине поплава у Поморављу.

Прва већа ледена поплава у Србији у двадесетом веку била је на Великој Морави фебруара 1914. године. Изненадно повишење температуре ваздуха изазвало је отапање и покретање леда на главном току који је био потпуно залеђен. Нагомилане санте срушиле су 9. фебруара велики део дрвеног моста у Ћуприји. Почетком марта водостај је био већ толико висок да је река напуштала своје корито и плавила ниже делове долине. Средином месеца поплављено је неколико села, Рибаре, Ракитово, Мијатовац, Као и Јагодина и Ћуприја. Саобраћај је тада такође претрпео велике штете.

Drveni most na Moravi
Дрвени мост 1891-1914

Штета од поплаве у Великом Поморављу настала je и током априла 1937. године. Поплава се најдуже задржала у јагодинско-ћупријској котлини, према којој тече неколико речица чији су сливови били захваћени јаким пролећним кишама. Највише су поплављени: Јовац, Мијатовац, Мајур и Кочино Село, У атару села Мијатовца била је под водом готово цела површина (1.100 ha). Пијаћа вода је доношена из суседних насеља, а храна за стоку, која је смештена на вишем терену или у другим селима, преношена чамцима. Изливена вода била је местимично дубока до 110 cm. Саобраћајна веза између Јагодине и Ћуприје била је у прекиду од краја фебруара до почетка маја 1937. У марту 1937. године саобраћај на прузи Ћуприја—Јагодина био је у прекиду 10 дана пошто је шине прекривао слој воде од 1 m.

RK Morava dokumenti 038
Обустављен саобраћај између Ћуприје и Јагодине 1937.

После ледене поплаве 1956. године поред Ћуприје су саграђени одбрамбени насипи. Међутим, то није спречило Велику Мораву да катастрофално полави Ћуприју 1961. године када је вода прелила насип у парку и тако пошла ка центру Ћуприје.

1956 izgradnja brane
16.07.1956.

За време катастрофалне поплаве Ћуприје у фебруару 1963. године у улицама око железничке станице вода је била дубока 1,5 m (архив „Политика“). После преливања насипа на десној обали Црнице вода је јурнула пољима ка Ћуприји. Код железничког моста у граду брзи пораст водостаја је изазвао нагомилавање леда, а низводно код Мијатовца воду су успориле две кривине. Никада Ћуприја није у толикој мери страдала као фебруара 1963. године. Од преко 6.700 ha у Ћупријској комуни је поплављено 4.200 ha. У самом граду вода је продрла у 1.200 зграда из којих је евакуисано 300 породица. Железнички насип код Ћуприје однет је са колосеком у дужини од 300 m. У улицама око железничке станице вода је достизала дубину 1,5 m. У околини Ћуприје поплављени су: Јовац (200 кућа), Мијатовац (готово цело село је исељено), Кончарево, Ракитово и др.

1963 Zivke Damnjanovic 001
1963. Ћуприја, улица Живке Дамњановић
Cuprija 1963
1963. – део Ћуприје код железничке станице

Река Раваница је оставила пустош 1968. године када се излила и поплавила центар Ћуприје оставивши град без музеја. У току ноћи је након велике кише бујица за пар сати подигле водостај реке Раванице. Није било одбрамбеног насипа испред Микићевог моста и река је почела да тече главном ћупријском улицом.

Muzej 11111
1957-1968 Зграда музеја код Микићевог моста
Poplava od Ravanice 1968 7
1968. година – Ћуприја, главна улица
Poplava od Ravanice 1968 1
1968.

Највиши водостај на Великој Морави је измерен у средини маја месеца 2014. године, измећу суботе и недеље. Срећна околност је била што су заштитни насипи издржали поплавни талас, тако да је Велика Морава остала зауздана. Међутим, само три дана раније услед велике кише која је непрекидно падала, река Раваница, Луди поток и површинске воде које су прелиле ауто пут нанеле су велику штету у граду, јер је неколико стотина домаћинстава било под водом.

Луди поток је сув скоро целе године, али када се на њивама поред Добричева накупи кишница или се нагло отопи снег, онда воду не може да задржи ауто-пут и она нагло крене у град. Кишна канализација није направљена за воде Лудог потока, па бујица јури улицама плавећи околне куће.

Francuzi 2014 spasioci

Регулација реке Велике Мораве није завршена, тако да остаје страх од катастрофалних поплава. А заштита од поплава није само реконструкција и надвишавање одбрамбених насипа, него и контрола настајања бујица на свим притокама Велике Мораве.

Неминовно је да би се потпуном контролом реке створили услови да Велика Морава буде пловна од ушћа у Дунав, па узводно до Ћуприје и Сталаћа. Стварање више акумулација на реци омогућен би био убрзани развој туризма, плодне оранице би се наводњавале, а узгојем рибе и њеном прерадом многа домаћинства би економски ојачала.

jezera
Вештачка језера на Великој Морави

prednosti

Advertisements

8 thoughts on “ПОПЛАВЉЕНА ЋУПРИЈА

Add yours

  1. Do 1.maja 1959.g. zivela sam u ul.Cara Lazara u kuci koja je srusena i tu je sada prelepa zgrada koju je pravio Jovica Brankovic.Tih 50.godina snezne padavine su bile obilne,pa kad pocne otopljavanje Velika Morava je svakim danom bivala sve veca i silnija.Moj otac je imao raspored za odbranu od poplava na delu od leve strane velikog mosta do zatvora.Niko nije morao da ga zove,vec je posle rucka uzimao lopatu i odlazio na mesto gde mu je bio raspored i ostajao do kasno u noc,pa kad dodje smena vracao se kuci ,jer je sutradan isao na posao.To se ponavljalo svake godine.Bez obzira koliki je vodostaj bio pripravnost je funkcionisala.Dobro se secam tih ogromnih santi leda koje su plivale Moravom i ljustile koru na stablima topola koje su bile u parku pored reke.A sto se tice reke Ravanice i poplavljene Cuprije bila je to 1969.g. Maturski rad sam branila 14.6.1969.g.na dan rodjendana moga brata,a u noci izmedju 15.i 16.6. Ravanica je poplavila grad.Nasu zgradu su spasili podrumi Lamele,Jugobanke,SDK,Muzicke skole,tako da je bilo neverovatno da u nasim podrumima nije bilo ni kapi vode.Tog dana kad se izlila Ravanica moja drugarica Dragana Ilic je trebalo da brani svoj maturski rad ,a ja sam obecala da cu otici da slusam.Uzrok poplave su bile dvomesecne kise koje su padale skoro svakog dana .Postoje dogadjaji koji se nikada ne zaboravljaju i koji se vezuju za vazne datume.Te poplave se toliko dobro secam,kao da se dogodila prosle godine.

    Liked by 1 person

    1. Te godine kada je Ravanica poplavila centar Cuprije jos nije bila sazidana zgrada „Jugobanke“, a nisu postojale ni garaze iza „lamele“, pa je napravljen privremeni nasip kako bi sprecio dolazak Ravanice u Tanaska Rajica dok je glavna ulica bila poplavljena.

      Свиђа ми се

  2. Lamela je useljena 1964.g.,a Jugobanka u kojoj su radili nasi ocevi je napravljena kad i Lamela.Moj otac je tu radio i 1966.g. otisao u penziju.Vec su postajali i Muzicka skola i SDK i Pasaz i drugi deo Lamele do bioskopa.Na slici se vidi Kluz.Sve je to postajalo 1969.g.kada je Ravanica poplavila centar grada.Velika Morava je plavila deo oko kafane Sindjelic ,ul.Zivke Damnjanovic,ul.Danila Dimitrijevica,a iz pravca auto puta se kroz neki kanal voda iz tog pravca slivala u Ivankovacku ulicu i staro vasariste.U pola cetri ujutru sam stajala u pasazu Lamele i gledala kako voda juri kroz glavnu ulicu.To su slike koje se nikada ne zaboravljaju.A kad se to dogadjalo ti si na 2,spratu spavao slatkim snom.U prizemlju se buka mnogo jasnije cuje.U sedam sati sam sa Banetom Grbicem vec bila u Sibinovskoj ulici kod moje tatka Zivke i pomagali smo redjajuci neke dzakove da joj voda ne udje u kucu.

    Liked by 1 person

  3. Sto se Jugobanke tice u pravu si .Videla sam fotografiju i zadnja je prodavnica Jugoelektre,Ali iza Lamelenije ni malo nije bilo vode.Ujutru kad je voda nadirala poplavljena je bila samo glavna ulica.Mi u Tanaska Rajica smo bili bezbedni.Secam se da su komentarisali da su nas spasili Lamelski podrumi.

    Liked by 1 person

  4. Dobri ste vas dvoje,ha,ha.Duletov clanak je kao i obicno odlican ali ni Poskini odgovori ne zaostaju,vrlo pismeni a i duhoviti.
    Usput,tad sam stanovala u lameli(vidi se moj ulaz u koji ulazi voda) i stvarno je secanje koje se ne zaboravlja.

    Свиђа ми се

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: