ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – СЛЕЈШКА ДРАГОСЛАВ

Нуди Србија десет, двадесет, … педесет и више хиљада евра странцима да отворе једно радно место у некој новој фабрици на зеленим српским пољима. Општина Ћуприја дели кључеве града и титуле „Почасни грађанин“ наводно заслужнима за развој града. Сада се већ заборавило ко су ти нови „Почасни грађани“ Ћуприје. О Драгомиру Карићу, Драгану Стевановићу, Јовану Воркапићу, Ђорђу Манчићу, Zhang Zhiguo, Burak Galіp Akkur, Melіh Sengül, UNAL PALA, Дарку Саџаку, GUANXI HE, Клаус Јохан Беш –укупно петорици са домаћим именима и шесторици са тешко изговорљивим именима, грађани Ћуприје више не причају.

Политика зна да завади људе, па и читаве народе. И као што се политика мења, тако се и народи између себе више или мање поштују.

Аустругарска монархија се пружала све до Саве и Дунава чинећи северног комшију младој држави Србији. Није онда ништа чудно што су све до Великог рата у Србију, па и у Ћуприју, Јагодину и у Параћин, долазили мајстори, индустријалци, банкари, па и уметници, са простора данашњих држава Мађарске, Чешке, Пољске, Словачке… Свима њима је Србија нудила већу слободу и бољи живот.

Ћуприја се препородила доласком Чеха који су направили и одржавали нову шећерану. Од турске касабе претворила се у модеран градић са спортом, музиком, позориштем, јер су Чеси донели у Ћуприју и фудбалску лопту и балет и луткарско позориште, па и енглески клозет. Пошто је у сва три Великопоморавска града било много Чеха, онда није било ништа чудно да у Ћуприји заживи и чешка школа, која је била истурени део велике основне школе у Београду која је основана 1923. године

Мало је познато да су у току Великог рата многи Чеси, који су били мобилисани војници, дезертирали и остали да живе у Србији. Вероватно је међу њима био и један учитељ који се настанио у Ћуприји створивши своју породицу. Богосав Слејшка је био наставник у ћупријској гимназији од 14. фебруара 1925. године наредних осам година. Предавао је певање, хорско певање и и инструменталну музику. На дан 29.1.1923. године у Ћуприји му се родио син Драгослав.

Ћуприја је била расадник знаменитих људи. Један од њих је био и Драгослав Слејшка, по пореклу Чех.

Политика је учинила своје након завршетка Другог светског рата, па су се тако Срби и Чеси разишли. Нова југословенска власт је у свим државама које су пале под утицај СССР-а видела непријатеље, па су тако на одређено време престали и некада веома добри односи између Срба и Чеха. Зато није ни чудно што су и многи ћупријски Чеси пали у заборав.

Ко је био Драгослав Слејшка и да ли би његово име било значајно у Србији да није дошло до политичког разилажења две државе, никада неће да се сазна.

Након завршене гимназије 1941. године Драгослав Слејшка је студирао теологију у конаку Чехословачке цркве у Прагу. Студирао је филозофију и социологију на Факултету уметности Карлов универзитет (1945–46) и на Универзитету у Лењинграду (1946–48). Постдипломске студијена Универзитету у Москви (прекинут 1951.) завршио је тек 1955. (одбраном дисертације Антиреволуционарна суштина верског и позитивистичког морала).). 1951–52 био јесекретар филозофског одељења новооснованог Чехословачко-совјетског института у Прагу, 1952–54 доцент за марксизам-лењинизам на Карловом универзитету, 1954–65 истраживач у Чехословачкој академији наука; 1965. постао је независни истраживач на тада основаном Институту за социологију Чехословачке академије наука. По изласку из Чехословачке академије наука, био је запослен у Дому културе ЧСТВС у Пардубицама (1970–75), Лабораторијским инструментима у Прагу и касније у Институту за технички развој информација у Прагу (1977–83). Умро је у Прагу 6. јануара 1996. године.

Чеси га памте по многобројним пре свега филозофским радовима који се односе на историјски материјализам и критику религиозног морала. Везано за Масарикову филозофију остала је језичка кованица „масарикизам“. Бавио се и питањима самоуправе и положају радника у управљању фабрикама. Систем непосредне демократије у којој сваки грађанин и свака група грађана може преко својих представника да учествује у доношењу одлука, била је тема његовог рада, уз напомену да је тада Чехословачка била под јаким утицајем СССР-а.

Времена се мењају, нови политичари имају нове идеје. Државе се распадају. Из данашњег угла гледано стиче се утисак да је Драгослав Слејшка залудно радио хвалећи улогу државног социјализма. Мењао се и он и прилагођавао актуелној власти. Давне 1952. године је величао Стаљина у свом раду Питања о основи и надградњи током прелазног периода од капитализма до социјализма, Стаљинова учења о објективним законима и нека питања друштвених наука. Наравно да и данас постоје Стаљинови обожаваоци расути по свету.

Последњи радови су настали након распада СССР-а и Варшавског пакта. Између 1991. и 1993. објавио је Социолошки приступ динамици етичких вредности у периоду демократске трансформације, Напомене о појму „негативна вредност“, О питањима односа између вредности правде, једнакости и слободе, Етичка аксиологија као наука, као нормативност и као трансценденција.

Ништа није вечно. Инжењери јасно мењају свет својим проналасцима, а филозофи се понекад понављају. Етика би требало да има исту основу док постоји цивилизација.   

Неспорно је да су многи који су рођени баш у Ћуприји, отишли да живе широм света, има их на свим континентима. Да ли им је Ћуприја остала у сећању не може да се суди. Носталгија је осећање лично.

У шали се каже да је Никола Тесла показао своју генијалност оног тренутка када је напустио Балкан.

Славни чешки филозоф Драгослав Слејшка је рођен у Ћуприји и тога се он није одрекао никада. А Ћупричани би бар то требало да знају.

Као што је написао Меша Селимовић – Оно што није записано и не постоји, било па умрло…

4 thoughts on “ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – СЛЕЈШКА ДРАГОСЛАВ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: