СЕЊЕ – СКРИВЕНО БЛАГО

Порекло имена насеља СЕЊЕ је тешко утврдити, а има га у варијантама СИЊ, СЕЊ… Можда потиче и од речи СЕЊ – горњи део воденичног вретена? Или је то просто сунчана сенка испод шумовитог брда? А можда потиче од грчке речи која у преводу има значење гостољубива, гостопримљива?

Није случајно кнез Лазар изабрао баш овај предео за изградњу манастира Раваница у коме данас почивају његове свете мошти. И синаит Ромил Раванички је боравио у близини манастира, у пећини која је порушена приликом изградње железничке пруге Ћуприја – Сењски Рудник. У југоисточном углу припрате манастира је гроб преподобног Ромила Раваничког.

Ravanica 19 vek
Раваница

Легенда каже да Сење није постојало пре изградње манастира Раваница, односно да је настало приликом изградње манастира Раванице, а да су пре тога постојала два мала насеља у близини, десетак кућа југозападно од Сења и више кућа северозападно од Сења, где још увек могу да се уоче остаци. Пут према манстиру поред Врела је касније пробијен, а првобитно, док се наманстир градио, прелазило се преко брда са јужне стране. Према „Раваничкој повељи“ следи да је уз манастир Раваницу прилог кнеза Лазара било и село Равно (Ћуприја).

DSC02563
Стублине

Пре 8.000 година постојало је насеље Стублине (део богат питком водом) код данашње Супске, као и безимено насеље поред Сења, у делу који је знан као „Краљево поље“. То само за себе довољно говори о питомини терена који је био погодан за људске насеобине. А нађени делови римског водовода потврђују да се једно од 22 римска насеља у околини Ћуприје налазило у близини Сења.

Senje mapa

Блага клима и плодно земљиште омогућују људима да могу овде да опстану и када су највеће недаће које човека могу да задесе. Можда су баш ти природни услови највеће скривено благо које постоји у Сењу.

Црно благо – угаљ је захваљујући радозналости једног од Пандуровића, откривен у близини Сења 1849. године, а експлоатација је почела 1853. године. Први назив угљенокопа је био „Мајдан Александровац“ по књазу Александру Карађорђевиће. Након промене власти 1860. године рудник је добио назив „Мајдан код Сења“, а нешто доцније „Мајдан Сењски“.

i1jsk5 (1)
ред вожње

Други Пандуровић из Сења, Драгиша Пандуровић (1885-1951) је постао ђенерал у Краљевини Југославији. Као млад официр учествовао је у свим ратовима у прошлом веку, није га мимоишла ни Арнаутска побуна 1913. године.  Био је професор на војној академији, писао је књиге,… На почетку Другог светског рата је био командант Триглавске дивизије у Љубљани. Крај рата је дочекао у Аустрији и није више био пожељна личност у Титовој Југославији. И данас у манастирској порти су гробови његова два ађутанта који су погинули на Једрену штитећи живот свог команданта.

Још два генерала с краја двадесетог века потичу из Сењског Рудника, који је силом отет од Сења променама у територијалној организацији државне власти. Комунистичкој власти се није допадао пропис Краља Александра из 1931. године према коме су срезу Раваничком припадале општине Дражмировац, Исаково, Вирине, Бигреница, Батинац, Влашка, Иванковац, Крушар, Сење, Стубица и Ћуприја (Сењски Рудник, Равна Река, Пасуљанске Ливаде – све је припадало општини Сење). Параћински и Деспотровачки срез се уопште нису граничили, за разлику од данас.

Admin SRB 1949
Раванички срез 1931-1949

Истражујући пећине у околини Сења, пре свих су то Милкина пећина, Аловска и Мириловска пећина, Бушна и Медвеђа, стручњаци су пронашли трагове живота од давнина, из времена које је много старије од данашње цивилизације. У пећини поред манастира постоји и данас посебна врста паука. У више пећина поред реке Раванице, нађени су остаци пећинског медведа из праисторије, који је био већи, крупнији од данашњег мрког медведа. У равници поред Велике Мораве налажени су остаци мамута, а у пећини изнад Врела откривена је кост рунастог носорога.

Долазеће генерације имаће још много шта да истражују у околини Сења.

Природна топла вода је извирала на педесетак метара од Врела, у речном кориту. Вода је имала температуру слично оној коју има термални извор у Сисевцу.  Неко се можда уплашио да Сење не постане бањско лечилиште, па је затрпао извор пре пар деценија. И тако је заборављен извор који се зими пушио дајући неколико литара топле воде у сваком минуту. Заборављено је и да је за потребе каменолома 1939. године уништена пећина изнад Врела (испосница Светог Андрије) у којој су наћени драгоцени трагови праисторије.

Док сијалице нису забљештале у кућама 1943. године, неко каже захваљујући четничкој власти, Сењани су по мраку користили гашњаче. Лако им је било, јер су перолеј узимали бесплатно недалеко од села, на 300-400 метара према Стубици, у месту званом Јелен. Жуту течност су накапали у флаше, одстрањивали прљавштину и воду, па онда пунили своје лампе. Јесте да је димило и смрдело, али је било џабе.

Пролази лагано ера коришћења угља у индустрији, па тако нема више ко да копа угаљ ни у Зубрави, одакле је до 1953. године жичаром доношен угаљ на претоварну станицу у Сењу, одакле је даље ћиром транспортован ка Ћуприји.

Ако угаљ више није важан, онда ће даља истраживања да буду усмерена ка проналажењу нафте и топле воде. Да ли је то скривено благо Сења?

Благо игумана Макарија, скривени златни олтар у манастиру и друге драгоцености, буде машту разних истраживача, аматера и професионалаца. Извор Бубутало, који с времена на време говори, бубуће, указује на подземну сифонску везу са водом у манастирској пећини. Отуда и помисао да у пећини постоји подводни улаз у просторију са благом.

Тумачи скривене поруке у „Слову љубве“ сматрају да синови Кнеза Лазара шифровано, да се Турци не досете, описују место где је скривено благо Цара Душана, баш у манастирској пећини.

grifon
ГРИФОН

Радознали посетиоци манастира дуго загледају грифон на северном зиду припрате, размишљајући да ли постоји некаква тајна веза, некакво скривено значење, овог грифона са значењем грифона из старе Асирије. Да ли је грифон првобитно настао на овом простору пре стварања цивилизације у Азији?

Сење има благо, нескривено благо, људе – вредне, паметне, способне… људе који живе широм света са завичајем у срцу.

Сењанима није потребно скривено благо игумана Макарија. Додуше, можда би ваљало да се пронађу нафта или бар топла, лековита бањска вода.

motel Ravanica
Мотел Сење – некада
Advertisements

5 thoughts on “СЕЊЕ – СКРИВЕНО БЛАГО

Add yours

  1. Odlicno, samo jedna nepreciznost, drugi veci zaseok je bio severno od danasnjeg Senja na mestu Seliste.Sto se tice turizma, u vreme Mije Milacica, postojao je uradjen projekat koji je zajedno sa maketama celog Senja i posebno dela oko vrela sa jezerom, koji je trebao da predstavlja okosnicu turizma opstine Cuprija. Radjena su i neka merenja i istrazivanja za drugo vece jezero u Vavilu.

    Liked by 1 person

    1. Зоране, захваљујем ти се на информацији и добронамерном коментару. Нисам из Сења и све што сам сазнао је захваљујући људима добре воље!

      Свиђа ми се

  2. Gledajući pre nekoliko dana kviz „Slagalica“ u zadnjoj igri asocijacije takmičar se lako setio Markesa,a kad je trebalo rešiti drugu asocijaciju ni takmičar ,ni takmičarka nisu mogli da se sete Dure Jakšića,kao i u nekoliko predhodih kada se oba takmičara nisu setili J.J. Zmaja.Ovaj uvod dajem,jer smo mi u toku školovanja bili bombardovani gomilom podataka iz istprije Rima,Grka,Egipta,Amerike,samo ništa nismo učili o istoriji sopstvenog kraja.Nemanjiće smo preleteli kao da smo voženi mlaznim avionom,Prvi svetski rat takođe,ali smo zato učili Napolenove ratove,revolucionarnu 1848.g. i niz dugih istorijskih podataka do u sitna crevca.Nije ni čudo što znamo tako malo o našim manastirima,o raznim zadužbinama,o našim znamenitim ljudima.Kad smo kupili knjigu Feliksa Kanica „Srbija“ nismo mogli da se ne začudimo koliko je preciznih podataka jedan stranac dao o Srbiji i gradovima i selima u njoj.Zna se da je Senje rasadnik intelektualaca i mogli bi da urade DNK i utvrde odakle tolika pamet.Mogu da se pohvalim da je moja parababa Nasta rođena u Senju u porodici Buljančević udata za mog paradedu Savu Cenića,a da je njena rođena sestra udata u porodicu Cvetanović kod železničke stanice i da u obe familije ima skoro 70% fakultetski obrazovanih potomaka.Mi Cenići živimo u Ćupriji od odlaska Turaka,pravi starosedeoci.Dobro bi bilo da svako ko čita ove Duletove eseje napiše nešto o svom poreklu i napravimo mali,ali vrlo koristan istorijat o građanima Ćuprije.Đura Jakšić je jedno vreme živeo u našem gradu,ali je kuća u kojoj je stanovao srušena i tu je napravljena robna kuća „Merkator“.Svi koji čitaju neka se uključe komentarima i sećanjima roditelja,baba,komšija da malo oživimo ovaj,nažalost,učmali grad.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: