Каструм Хореум Марги је изграђен на платоу изнад Велике Мораве који је био довољно висок да никад није био поплављен. Као некакво полуострво римски град је био заштићен рекама, са запада и севера Великом Моравом, а са истока Раваницом.
Пут од Виминацијума до Хореум Маргија је водио преко Идимума, данашње Медвеђе, стално десном обалом Велике Мораве, прелазећи преко свих притока од Моштанице до Лудог потока и Раванице.
Турска Ћуприја је прерасла границе римског логора и проширила се на десну обалу реке Раванице. Јагодинска махала је почетком 19. века формирана захваљујући дрвеним мостовима на Великој Морави који су били низводно од ушћа Раванице, па је тако Цариградски друм био на траси која је пролазила поред цркве, скоро паралелно са данашњом главном улицом у Ћуприји.
По налогу кнеза Милоша марта 1835. године начелник округа Петар Ђорђевић извршио је пресељење села Жировнице, са локације поред Велике Мораве, припајањем Ћуприји на ушореним плацевима дуж унапред обележених улица. Године 1838. Ћуприји су припојена село Мућава и засеок Мрчевац.
Луди поток је био источна граница старе Ћуприје. Тек изградњом прве болничке зграде, која и данас постоји, град је почео да се шири на североисток прелазећи преко Лудог потока.
А откуд име потоку Луди поток?
Па зато што се спуштао са Лудог поља ка Великој Морави.
А откуд поље ка Добричеву да се зове Лудо поље?
Одговор на то питање Ћупричани могу да претпоставе.
Након велике поплаве 1963. године, када је Велика Морава обишла новоизграђени десни одбрамбени насип, па је поплавила део града између железничке станице и касарне, почела је изградња кућа у Иванковачкој улици и даље на исток ка Добричеву. У то време је и аутопут Београд-Ниш пројектован са источне стране, веома далеко од периферних кућа у Ћуприји.
И као да су након ове велике поплаве сви заборавили на Луди поток. Тек је канал у улици Живке Дамњановић, код Бизетићеве кафане, заједно са челичном уставом у одбрамбеном насипу, подсећао да Луди поток ипак постоји.
Градитељи аутопута су направили пропуст испод коловоза да омогуће Лудом потоку да се са Лудог поља скотрља у Ћуприју. Вода би се тако пролазећи испод аутопута разливала у њиве долазећи до тадашњег ћупријског вашаришта, а после је код Иванковачке улице понирала у градску канализацију.
Почетком 1983. године пројектован је нови блок зграда са Школом за музичке таленте и то на простору старог вашаришта. Одмах до школе је планирано неколико улица са кућама и стамбеним зградама, као и са новом зградом треће основне школе „13. Октобар“.
Цело то насеље је требало да добије и комплетно нову инфраструктуру, да се изгради кишна и фекална канализација која би отицала према Великој Морави.
Али су онда дошли неки нови људи који су предвиђена средства из општинског буџета потрошили на другом месту. На тај начин је Луди поток био препуштен сам себи, могао је да бира пут којим ће до Велике Мораве.
Нагло топљење снега или велике кише сливајући се низ Лудо поље направиле би право језеро поред аутопута ка Добричеву. Вода из језера би тражећи најкраћи пут долазила до улица около Школе за музичке таленте. Узане канализационе цеви нису биле довољне да прихвате Луди поток и он би кретао коловозом градских улица лудујући даље ка Великој Морави.
Подруми кућа би били поплављени, људима би била нанета велика штета, све би трајало дан или два и … Ништа се не би дешавало до наредне поплаве.
Кривац за недаће становника дела Ћуприје је лудило Лудог потока. Заборавља се мудрост старих житеља да не граде куће тамо где им није место. А ако се куће ипак граде, онда би требало да се испоштују струка и знање и да се све уради како то пројектна документација налаже.
Остају нам у сећању последње велике мајске поплаве 2014. године са надом да ће Луди поток да остане у успаваном стању.
Душан Стаменковић 
Eto odgovora odakle je stigla voda do Miodraga Novakovica te 2014 te,a nije Morava.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Sećam se poplave 1963.g.Posle te poplave počelo je da niče tako zvano“Novo naselje“i to upravo na zemljištu gde je na Preobraženje 19.avgusta bio veliki vašar najomiljeniji događaj nas dece.Kako sam ja do svoje devete godine živela u ul.Cara Lazara,upravo na mestu gde je sada nikla velika stambena zgrada(Branković)odlazak na vašarište je bilo o čas posla.A na vašaru lepota:Dva ,tri cirkusa,onda nekoliko ringišpila,što malih,što velikih,zatim menažerija,pa smešna ogledala,onda“pola zmija,pola devojka“,pa omiljene bicikle koje se voze u krug,zatim strelišta,pa krugovi sa pivskim flašama i drvenim krugovima koje je trebalo nabaciti na flašu,a vlasnica te „nemoguće misije“ je stalno uzvikivala:“Ko nabije,taj dobije flašku piva“.Zatim su bile po tri četiri kafane,tako zvani „venjaci“ koji su imali pevačice raznih mogućnosti,od dobrih i nadarenih,do onih koje sa pevanjem nemaju veze,ali pijanom gostu ništa ne smeta.Mi deca smo volela da stojimo blizu i gledamo šta se sve događa,jer su se povremeno događale i tuče pijanih gostiju.Najomiljenija poslastica su bile vašarske mekike koje smo jeli sa posebnim uživanjem.To malo para koje nam roditelji na jedvite jade daju potroše se za tili čas,a onda nastaje trk kod tetke i teče,ili dede da iskamčimo još po neki dinar za vašarsko uživanje.A onda su nam vašar pomerili,pa ga nešto selili i on je počeo da gubi svoju draž.Sećam se te bujice naroda koja hita ka vašaru,lepo odučenih devojaka sa sela u narodnim nošnjama,a i onih u običnim gradskim haljinama,čistim,ispeglanim.Sve je delovalo svečano,lepo i šareno.Svi su uživali tih dana.Bili smo bezbrižni i srećni.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person