Не гледам много телевизију, углавном ме интересују само спортски преноси и понека документарна емисија. Избегавам вести да гледам, јер се одмах изнервирам када видим мушкарце који не умеју ни људски да се обуку. Наравно, тада почне да ми зуји у ушима, па више не чујем о чему причају.
„Одело не чини човека!“
Цитирану мудрост су изрекли они који завиде лепо обученима.
Сећам се једне приче из времена када је у Јагодини још радила фабрика каблова.
Ујутру су радници долазили возом на посао у стару фабрику. Стотине њих је пролазило кроз капију и портир их није све упознао. Млада инжењерка је једног јутра закаснила на воз, па је дошла касније. Приликом уласка у фабрички круг зауставио је портир. Није је препознао, па је запитао куда је то она замислила да уђе. Млада девојка се представила, рекла је да је по занимању инжењер електротехнике и да ради у фабрици. Портир ју је загледао, па му се нису свиделе њене узане фармерице и џемпер:
„Ау, мило би ти било да си инжењер.“
Изгледа да одело ипак чини човека.
Како да верујемо мушкарцима који не знају пристојно да се обуку?
Пословни људи, било да су то адвокати, судије, привредници или политичари, знају за такозвани „дрес код“, односно стил облачења прилагођен датој ситуацији. Као што не може да се носи фрак, тако не може ни да се носи џемпер у свакој прилици. Дневно одело, свечано одело или спортски сако без кравате, ципеле са пертлама или без пертли, боја чарапа и кошуље, … све има своја правила.
Не мора мушкарац да буде идеалне спортске грађе, може да буде и мршав или дебео, али мора да поштује правила одевања. То посебно важи за оне који су умислили да су представници народа и да у име тог свог народа одлучују о туђим судбинама. Бар такви људи могу себи да обезбеде одело по мери – не три броја веће или три броја мање. Лепо обученом мушкарцу можемо да верујемо, а оном другом…?
Док је постојала велика Југославија, један дебељушкасти политичар из Македоније носио је свакодневно џемпере, па смо га сви знали по надимку – Џемперковски. Боље је што је носио џемпер, него сапето одело или недајбоже некакав огроман сако.
Душан Стаменковић 
Da nije Vasil Tupurkovski?Ha,ha,dobro ti je ovo,sta bi njemu inace stajalo bolje od dzempera?
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Тачно да се ради о Василу Тупзрковском,који би био срећан да је био дебељушкаст (био си врло обзиран према њему)већ дебео ,и то превише за његове године.У оно време је било тешко наћи у конфекцији пристојно одело за дебеле.Данас је други проблем,јер би сви хтели да буду модерни ,па се ошишају тако да се питам да ли су се погледали у огледало кад је фризура била готова.А тек одела са уским панталонама које су намењене само лепо грађеним мушкарцима.Раније су све велике фирме својим запосленим прво давале приручник о облачењу и понашању на послу.Сада на телевизији имамо читаву лепезу неукуса у облачењу,чешљању и неписмености,а да на то нико не реагује.Зато наш народ каже да „Нови касапи кољу под реп.“
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person